Rodjendan u Trstu

Ponekad umesto torte i svećica poželite da spakujete kofer i pobegnete, ne od godina, već od rutine. Tako sam ove godine odlučila da sebi za rođendan poklonim putovanje, i to u Trst – grad o kojem sam znala dovoljno da me intrigira, a premalo da bih mu odolela. Četiri dana, dovoljno blizu, dovoljno italijanski, i dovoljno „naš“, da ne bude samo turizam, nego i osećaj doma.

Istorija koja nije samo italijanska (Srbi u Trstu)

Ako mislite da Trst ima veze samo s Italijom, espressom i brodovima, varate se. Trst je grad slojeva – italijanski, austrijski, slovenački… i da, srpski. Malo poznata, ali vrlo zanimljiva istorijska činjenica je da su Srbi u Trstu igrali važnu ulogu još od 18. veka.

Najvidljiviji trag naše prisutnosti je Crkva Svetog Spiridona, koja ne može da se promaši. Smeštena tik uz Canal Grande, izgleda kao da je teleportovana iz nekog srpsko-vizantijskog sna. Izgrađena je 1869. godine i i dalje je aktivna. Ušla sam unutra. Sveća, tihi mir, zlatni ikonostas i osećaj da deo naše kulture živi tu već vekovima.

Nisu to bili samo vernici. Srbi u Trstu su bili trgovci, brodovlasnici, mecene. Porodice poput Riznića, Vučetića i Kurtovića ostavile su veliki trag. Ovde su se štampale knjige, otvarale škole i banke. Trst je, ukratko, bio neka vrsta srpskog kosmopolitizma, ali na obali Jadrana i uz dobar rizling.

Šta obići (Moj mali plan putovanja)

Iako nisam ljubitelj vojnički organizovanih itinerera, napravila sam sebi opušteni plan: „Obilazi koliko ti prija, sedi kad se umoriš, i pojedi sladoled kad god možeš.“ Evo mog predloga za lagano, a bogato iskustvo Trsta:

1. Piazza Unità d’Italia

Glavni trg i srce grada. Ogroman, izlazi direktno na more, a noću izgleda kao filmska scena. Tu sam pila kafu (ili dve) i pravila se da sam lokalac koji „samo pravi pauzu“, dok sam zapravo uživala u svakom gutljaju i pogledu.

2. Castello di San Giusto

Popneš se na brdo i dobiješ panoramu grada kao nagradu. Unutra muzej, dvorište, mir i osećaj da si se vratio nekoliko vekova unazad.

3.Rimski amfiteatar

U Trstu se prošlost bukvalno spotiče o tebe. Šetaš i odjednom: „Aha, tu je jedan rimski amfiteatar.“ Sve je nekako usputno impresivno.

4.Canal Grande & Crkva Svetog Spiridona

Savršeno za popodnevnu šetnju. Mostići, barke, ljudi koji opušteno žive, i ona čuvena crkva o kojoj sam već pisala. Bonus: u blizini ima odličnih kafića.

5.Miramare dvorac

Ako imate vremena I treba vam doza romantike. More + arhitektura + parkovi = vikend highlight. Dvorac izgleda kao da je iz bajke, a more koje ga okružuje izgleda kao iz kataloga za „najlepši život ikad“.

Plus: ulaz u vrtove se ne plaća. Popite kafu u predivnom vrtu. A kasnije, možete I prošetati ili se sunčati duž obale pored dvorca. Takođe, gradski prevoz iz Trsta vozi oko pola sata do dvorca.

Kultura kafe (i gde da se sedne)

Trst je grad (kao i svi italijanski gradovi) gde se uživa u kafi, i to se vidi po broju kafića i dužini prosečnog sedenja po stolu. Zanimljiv podatak: ovde je nastao Illy, što znači da kafu shvataju ozbiljno.

Moje omiljene kafe-stanice:

• Caffè San Marco – knjige, visoki plafoni, savršeno mesto za kišni dan i razmišljanje da možda napišete roman.
• Caffè degli Specchi – na samom trgu, sa savršenim pogledom i pomalo „old money“ atmosferom, iz 1839.godine. Preskupo? Možda. Vredno toga? Apsolutno.
• La Bomboniera – stara poslastičarnica sa savršenim kolačima.

Gde se dobro jede (a ne bankrotirati I ne ostati gladan)

Nisam u pravom smislu hedonista, samo sam posvećena dobroj hrani I više manjih obroka. Trst nudi miks italijanske, slovenačke i austrijske kuhinje. Idealno za one koji vole da jedu

• Trattoria da Mara – mali, porodični restoran sa domaćom pastom. Probajte „gnocchi al goulash“ – kombinacija koja ne bi smela da funkcioniše, ali radi čuda.
• Buffet da Pepi – za one koji žele meso i više mesa. Tipično tršćansko.
• Osteria ai Maestri – simpatično, pristupačno i ukusno. Dobar izbor vina.
• Antico Spazzacamino – domaća kuhinja sa šarmom.
• L’Antica Pizzeria da Michele – za savršenu pizzu.
• Pagna – Panificio Artigianale – odlična pekara I kafa.

Plus: treba imati u vidu da italijanski restorani uglavnom rade dvokratno, pa ako ne uspete da ručate do 14h, pauza im traje do 19h u najviše slučajeva, tako da vas čeka večera.

Sladoled (jer svaki dan je dobar za sladoled)

• Gelateria Zampolli – kultni sladoled. Gužva stalna, ali opravdana.
• Gelato Marco – moderniji izbor, sa zanimljivim kombinacijama ukusa (lavanda i med!).

Šoping (i ne samo zbog cipela)

Kad si već u Italiji, a Trst ti nudi mogućnost da spojiš razgledanje i punjenje torbi, greh je ne iskoristiti. Meni šoping nikad nije glavni cilj, ali ovde… nekako samo kreneš da „razgledaš“, i odjednom izlaziš sa kesama.

Gde ići:

• Via San Nicolò – šetališna zona sa brendiranim radnjama, cipelama, torbicama i ponekim popustom koji te slomi na blagajni.
• Stari antikvarijati i knjižare – Trst je pun skrivenih dragulja, od starih mapa do knjiga na srpskom, italijanskom i nemačkom.
• Pijaca kod Opštine (Mercato Coperto) – sveže voće, lokalne delicije i italijanska moda s „off-brand“ etiketa, ali odličnog kvaliteta.
• Eatitaly Trieste – mesto pored obale gde možete kupiti razne italijanske proizvode poput paste, vina, slatkiša, kafe itd., a usput I pojesti nešto I popiti kafu ili aperol (u mom slučaju Hugo koktel ima prednost :-)).
• Frau – prodavnica cipela.
• Flying Tiger Copenhagen – za razne korisne sitnice.
• Intrend Muggia – moja omiljena radnja sa velikim izborom raznovrsne ženske garderobe.

Trst kao duhovni espresso ili zaključak

Trst nije samo grad. On je osećaj. Mešavina vetra, kafe, istorije i tog blagog usporavanja koje vam šapće: „Ne moraš da juriš, sedi, uživaj.“ Za moj rođendan mi je poklonio mir, dobar pogled, i osećaj da pripadam ne samo vremenu, nego i mestu.

Ako ste u potrazi za mestom gde možete da budete turista, lokalac i putnik kroz vreme, Trst vas čeka. Sa espressom u jednoj ruci i burekom istorije u drugoj.

Ono što me iznenadilo: Trst je i danas pun Srba, ali ne kao turisti, već kao stanari. Skoro svaka zgrada ima prezime koje biste mogli čuti u Beogradu, Novom Sadu ili Kragujevcu. Petrović, Ilić, Stojanović… nekada trgovci i moreplovci, danas investitori i oni koji su rekli „dosta mi je betona, hoću pogled na more“.

Jeste li bili u Trstu? Da li vas je očarao kao mene? Imate li svoje preporuke za hranu, kafu ili skrivene kutke? Pišite u komentarima, jer volim da čujem druga tršćanska iskustva!