Putovanje u Veneciju u februaru … moj susret sa karnevalom i maskama
Postoje putovanja koja se ne zaboravljaju (bez obzira na to koliko je vremena prošlo) i koje bih rado opet ponovila. Moja poseta Venecijanskom karnevalu pre dve godine je upravo jedno od takvih iskustava. A kako se februar ponovo približava, pravo je vreme da se vratim tom produženom vikendu ispunjenom bojama, kostimima, istorijom i italijanskim dolce vita trenutkom.
Venecijanski karneval se, kao i svake godine, održava u februaru i predstavlja jedan od najstarijih i najpoznatijih karnevala na svetu. Te godine nas je poslužilo vreme. Sunce kao poručeno, savršeno za uživanje u raskošnim kostimima za koje se Italijani pripremaju i po čitavu godinu. Odličan beg iz svakodnevnice, kao da ste zakoračili u drugu epohu.
Kad Venecija obuče masku
Ono što me je najviše fasciniralo jeste činjenica da Venecijanci ne nose kostime samo zbog turista. Oni ih žive. Mesecima unapred se pripremaju, popravljaju maske, šiju nove detalje, i sa velikim poštovanjem pristupaju tradiciji staroj više od 800 godina.
Maske su nekada bile način da se izjednače svi slojevi društva, bogati i siromašni, plemići i trgovci. I danas, dok posmatraš kostimirane prolaznike kako tiho poziraju ili se lagano kreću, imaš osećaj da su svesni uloge koju igraju: čuvari jednog grada koji odbija da zaboravi ko je.
I sama sam, u vreme fakultetskih dana, bila „zaludjena“ izlivanjem i ukrašavanjem takvih maski 
Putovanje i smeštaj
Naša karnevalska avantura trajala je produženi vikend i bila je organizovana za mali krug prijatelja. Putovali smo kombijem do Venecije, u periodu kada se još nije plaćao ulaz u grad, za razliku od danas, kada su zbog ogromnog broja turista uvedene takse.
Bili smo smešteni u lepom hotelu u okolini Venecije, a svakodnevno smo vozom išli do samog centra grada. I ta vožnja je bila poseban doživljaj… polako približavanje gradu koji izgleda kao da pluta na vodi.
Prvi dan i prvi karnevalski susret sa Venecijom
Prvi dan bio je rezervisan za laganu šetnju i upoznavanje sa gradom. Iako sam u Veneciji bila više puta u drugim delovima godine, obilazak nezaobilaznih znamenitosti je bio ponovljen zbog ostatka grupe:
- Trg Svetog Marka
- Bazilika Svetog Marka
- Duždeva palata
- Most uzdaha
- Most Rialto
Voznja vaporetom (gradskim brodićem) dala nam je potpuno novu perspektivu Venecije, a slobodno popodne smo proveli uz dugo očekivanu italijansku kafu, na suncu, uz pogled na prolaznike u kostimima. Prvi pravi osećaj karnevala.
Drugi dan: Murano i Burano
Drugi dan bio je posvećen ostrvima Murano i Burano.
Murano je svetski poznat po proizvodnji stakla. Posetili smo fabriku stakla, gde smo imali priliku da vidimo kako nastaju prelepi murano predmeti i čujemo kratko predavanje o tradiciji koja se prenosi generacijama. Murano staklo je simbol Venecije: luksuzno, ručno rađeno i prepoznatljivo širom sveta.
Još u 13. veku, svi staklari Venecije preseljeni su na ostrvo Murano, zvanično zbog opasnosti od požara, ali nezvanično kako bi se sačuvale tajne zanata. Te tajne su bile toliko važne da staklari nisu smeli da napuste ostrvo. Zauzvrat, imali su privilegije koje niko drugi nije – visok društveni status i bogatstvo.
Dok sam posmatrala kako se usijena masa pretvara u čašu, figuricu ili luster, postalo mi je jasno koliko je taj zanat živ. Murano staklo se i danas pravi ručno, bez industrijske proizvodnje, i svaka nepravilnost je zapravo dokaz autentičnosti.
U tom trenutku, Murano mi je delovao kao mesto gde se prošlost i sadašnjost doslovno stapaju u jednom komadu stakla.
Burano, sa druge strane, osvaja na prvi pogled. Šarene kućice (svaka kuća obojena je u drugu jarku boju, prema tradiciji ribara koji su po magli tako mogli da prepoznaju svoj dom; jedna boja – jedna familija), kanali i mirna atmosfera čine ga jednim od najfotogeničnijih mesta u Italiji. Ostrvo je poznato i po tradicionalnoj proizvodnji čipke, veštini koja se ovde neguje vekovima i smatra pravim kulturnim blagom.
Treći dan: skrivena Venecija i maske
Treći dan smo istraživali manje poznate, ali izuzetno autentične četvrti: Castello i Cannaregio. Posebno iskustvo bila je poseta radionici za izradu čuvenih venecijanskih maski, gde se jasno vidi koliko truda, vremena i strasti stoji iza svake maske.
Dan je protekao u uživanju u kostimiranim prolaznicima, sedenju na suncu uz cicchetti (venecijanske zalogaje) i čašu prosecca, kao i šetnji uz obalu sa pogledom na lagunu sa šetališta Zattere.
Za one koji žele luksuzniji doživljaj karnevala, postoji mogućnost odlaska, uz prethodnu rezervaciju, na zvanični karnevalski bal i gala večeru „Official Dinner Show & Ball“ u palati Ca’ Vendramin Calergi, jednoj od najlepših renesansnih palata na obali Canal Grande.
Savet: ukoliko niste pripremili svoju masku pre polaska na put, budite bez brige, u Veneciji je možete kupiti na svakom koraku na štandovima. Najjeftinije su od 10 EUR pa naviše.
Četvrti dan i lagani oproštaj
Poslednji dan bio je rezervisan za opuštenu šetnju i polagani oproštaj sa gradom. Posetili smo Palazzo Contarini del Bovolo, poznatu po spiralnim stepenicama koje vode do vidikovca sa prelepim pogledom na krovove Venecije i Canal Grande.
Naravno, nezaobilazna je i vožnja gondolom, simbolom Venecije. Gondole imaju bogatu istoriju i vekovima su bile glavno prevozno sredstvo u gradu. Danas su spoj tradicije, romantike i turističkog iskustva koje zaokružuje posetu Veneciji.
Gondole – crne dame Venecije
Gondola je verovatno najprepoznatljiviji simbol Venecije, ali malo ko zna koliko je strogo definisana.
Tradicionalna gondola je uvek crna, još od 16. veka, kada je venecijanska vlast odlučila da zabrani preterano ukrašavanje, kako bi se smanjilo takmičenje u luksuzu među bogatim porodicama. Njena asimetrična forma nije slučajna. Dizajnirana je tako da gondolijer može da upravlja čamcem jednom veslom.
Nekada ih je bilo više od 10.000 i služile su kao glavno prevozno sredstvo. Danas ih je znatno manje, a gondolijeri prolaze dugotrajnu i zahtevnu obuku. Vožnja gondolom nije samo turistički ritual, to je susret sa tradicijom koja i dalje živi.
Dok kliziš kanalima, sve postaje drugačije. I tada shvatiš zašto Venecija mora da se doživi sa vode.
Šta jesti i piti u Veneciji
Venecija se pamti i po ukusima. Neka od mesta koja vredi posetiti:
- Caffè Florian – najstariji kafić u Italiji
- I Tre Mercanti – čuveni tiramisu
- Suso – fantastičan sladoled
- Il Chioschetto – kiosk za vino i brzo osveženje
- Puppa Bar Venezia – ukusne testenine i pristupačne cene
- Pasticceria Tonolo – ukusni kolači
- Arcicchetti Bakaro – za ukusne cicchetti
- Serra dei Giardini – malo izvan centra, zelena oaza i kafa…
Od dodatnih zanimljivosti za posetu:
- Libreria Acqua Alta – stara biblioteka
- Ca’ Macana Original – prodavnica originalnih maski
- Scuola Grande di San Rocco – muzej umetnosti iz 16.veka (ulaznica oko 10 EUR)
- Giardini della Marinaressa – park sa skulpturama
- male osterije skrivene po Cannaregiu
Zaključak
Venecijanski karneval nije samo događaj, to je povratak u prošlost, igra identiteta, boja i emocija. Ako postoji idealno vreme za posetu Veneciji, februar je definitivno jedan od tih meseci. 🎭
