Putovanje na Dolomite kolima … sloboda na četiri točka

Odavno sam maštala o putovanju u italijanske Dolomite. Kao stari planinar, privlačili su me svojim dramatičnim vrhovima, planinskim dolinama i jezerima koja deluju kao iz bajke. Konačno sam tu želju i ostvarila … i to baš u savršenom trenutku: u oktobru, kada jesen oboji ceo predeo u tople, zlatne nijanse🍂.

Krenuli smo kolima, jer takav način putovanja nam najviše prija – staneš gde poželiš, napraviš pauzu kad god ti se prohte, istražuješ usputne čari.

Prva stanica – Kopar, gde smo proveli dva noćenja u šarmantnoj kućici s pogledom iz vrta. Veče dolaska bilo je začinjeno obilaskom festivala hrane u Ljubljani – pravo hedonističko uživanje! Sledeći dan smo iskoristili za laganu šetnju po Trstu, već tradicionalnu za nas – svaki put se pravimo da smo „pravi Italijani“.

Dolomiti zovu: Sospirolo i prvi susret sa planinskim pejzažima

Na treći dan svratili smo u Udine, lepi gradić koji je sjajna pauza na putu. Zatim smo stigli u našu bazu, seosko domaćinstvo u mestu Sospirolo, blizu Beluna. Dva noćenja u rustičnoj kućici sa pogledom na planine bila su sve što smo mogli da poželimo. Domaćinska toplina, sobe i kuhinja u rustičnom stilu, tišina i priroda.

Odavde smo istraživali:

• Cortinu d’Ampezzo

• Jezero Misurina

• Cinque Torri – uspon smo započeli kasno, pa je avantura bila intenzivna. Upala mišića me podsetila da treninzi ipak ne mogu dovoljno da pripreme .

• Lago di Cadore

• Lago di Santa Caterina

• Tre Cime di Lavaredo

Planinska bajka kod Moene

Nakon Sospirola, usledila su tri nezaboravna dana u planinskoj kući blizu Moene. Odavde smo obilazili:

• Gradove: Moena, Bolzano, Ortisei i Merano

• Jezera i prirodu: Lago di Carezza

• Vrtove Trauttmansdorff – šetnja kroz cveće, pogled s vidikovca i kafa u bašti, prava kontemplacija

• Terme Merano – tri sata potpunog opuštanja u spa centru, pravo nagrađivanje tela posle planinarenja

U termama smo čak upoznali i našeg čoveka koji tamo radi. Još jedan podsetnik koliko smo se rasuli po svetu.

Hrana, pogledi i lokalne priče

Najlepši ručak sa pogledom imali smo u restoranu Pedrutscherhof u mestu S. Pietro. Uspon do vrha je bio izazovan – uzak, strm put gde se jedva mimoilaze dva automobila, ali vredelo je. Prizor koji oduzima dah, uz ukusnu hranu i lokalno vino.

Zanimljiv detalj: svuda smo mazili mačke, bilo kod domaćina ili vlasnika restorana. Međutim, ovde se mace ne puštaju napolje same, jer postoji opasnost da ih „pokupi“ orao ili čak vuk. Planina zna biti surova koliko i lepa .

Preporuke za buduće putnike

• U Ortiseju preporučujem žičaru Seceda (oko 50€) – pogled je nestvaran.

• Druga sjajna opcija: žičara Sella Pass do Sassolungo.

• U Bolzanu – posetite Messnerov muzej i ručajte u tratoriji Filo D’Olio.

Od tradicionalnih restorana u prirodi, toplo preporučujem:

• Malga Sanon

• Geisleralm (Funes)

• Rifugio Friedrich August – obavezno probajte njihove čuvene bombolone (krofne)
  A naravno, ništa ne zamenjuje piknik u prirodi – jednostavno, autentično i opuštajuće.

Povratak uz bundeve i more

Na povratku, napravili smo pauzu u Opatiji. Jutarnja kafa uz more i toplo oktobarsko sunce je bila savršena završnica. Ručajte u italijanskom restoranu Roko u centru ili malo skuplja varijanta ya ljubitelje morskih plodova, restoran Ružmarin.

Usputna stanica do tamo bio je festival bundeva u mestu Villaggio delle Zucche di Nonno Andrea – pravi mali raj za decu i odrasle, po uzoru na američke festivale oko Noći veštica.

Zaključak

Dolomiti su mesto koje te očara na prvi pogled. Sirova prirodna lepota, miris šuma, planinska jezera u jesenjim bojama, sređeni gradovi kao iz razglednica i osećaj slobode koji samo planine mogu da pruže. I zato, ako vam srce vuče ka visinama, a duša traži tišinu i lepotu – Dolomiti na jesen su pravi izbor.

Mi smo sigurni da ćemo se vratiti ponovo🌄.

Bonus savet: ponesite udobnu obuću za pešačenje, garderobu za sva godišnja doba jer je vreme promenljivo i proverite kočnice na autu (ima dosta strmih predela, pogotovo oko Val Gardene 🙄 ).

« ‹ of 2 › »