Naša vinska avantura u Rajačkim pivnicama (pimnicama)

Kameni grad vina

Ako je Zaječar bio uvertira, sledeća stanica bila je Negotinska Krajina. Oduvek mi je bila želja da posetim Rajačke pivnice, a sredina jula nam je donela idealan povod. Spakovali smo se i uputili pravo na manifestaciju „Dani vina i lepog raspoloženja“. Bila je to odlična prilika da vidimo kako oživljava tradicija ovog mesta koje je, zajedno sa susednim Rogljevačkim pivnicama, s pravom predloženo za UNESCO-vu listu svetske baštine.

Pivnice ili pimnice? Lokalna debata

Prva stvar koju čujete čim kročite među ove kamene zidove jeste jezička dilema. Kako je pravilno: pivnice ili pimnice?

Iako u ostatku Srbije svi kažu pivnice, lokalci i etnolozi često glasaju za reč pimnice (od starog glagola piti – pimnuti). Danas reč pivnica ljude asocira na pivo, a ovde pivo nikada nije imalo šta da traži. Ovde vlada isključivo vino, pa meštani s ponosom ističu to „M“ kako bi napravili jasnu razliku. Kako god ih zvali, ovo su specifične kuće u kojima ne žive ljudi, već njihovo blago u bačvama.

Vekovi uklesani u kamen i filmske kulise

Rajačke i Rogljevačke pivnice su jedinstveni kompleksi vinskih podruma nastali od polovine 18. do prve polovine 20. veka. Građene su od tesanog kamena, sa debelim zidovima i duboko ukopanim podrumima koji tokom cele godine drže savršenu temperaturu za vino.

Zlatno doba ovih pivnica vezuje se za kraj 19. veka, kada je opaka bolest (filoksera) uništila francuske vinograde. Francuski trgovci su tada otkrili da u Negotinskoj Krajini raste vrhunsko grožđe na podlozi koju bolest ne napada, pa se vino odavde izvozilo pravo u Pariz i Bordeaux.

Zbog svog arhaičnog izgleda i patine koja izbija iz svakog ćoška, ovo naselje je danas živa filmska scenografija. Ako vam se učini poznato, to je zato što su se ovde snimali domaći filmovi i serije.

Vina karakteristična za Negotinsku krajinu

Za Negotinsku krajinu i ovaj specifični kraj (Rajac, Rogljevo, Smedovac) vezuju se neka od najautentičnijih vina Srbije. Zbog specifičnog teroara – mnogo sunčanih dana, blizine Dunava i peskovitog zemljišta, ovde uspevaju i autohtone i internacionalne sorte koje imaju vrlo specifičan, snažan karakter.

Evo koja su vina zaštitni znak ovog kraja:

1. Bela i Crna Tamjanika (Apsolutne kraljice kraja)

• Bela Tamjanika: Iako je ima i u drugim delovima Srbije, ovde ima posebnu svežinu i mineralnost. To je izuzetno aromatično belo vino, prepoznatljivo po intenzivnom mirisu na muskat, zovu, belo cveće i citruse.
• Crna Tamjanika: Ovo je prava zvezda i ekskluziva Negotinske krajine. Reč je o staroj, autohtonoj i veoma retkoj sorti koja se smatra specifičnošću ovog podneblja (veoma je teška za uzgajanje jer ima problem sa oprašivanjem). Daje poluslatka ili slatka crvena vina neverovatnog mirisa, dominiraju note suvog grožđa, ružinih latica, šumskog voća i začina.

2. Autohtone i stare sorte

• Prokupac: Stara srpska crna sorta koja u Negotinskoj krajini daje nešto punija, snažnija i ekstraktivnija crvena vina nego u drugim regionima, često sa aromama zrele trešnje, šumskog voća i blagim začinskim tonovima.
• Bagrina: Još jedna autohtona, gotovo zaboravljena bela sorta ovog kraja koju lokalni vinari poslednjih godina uspešno vraćaju u život. Daje vino specifične svetloružičaste/ćilibarne boje, nežnog mirisa i laganog tela.
• Začinak: Stara crna sorta koja se tradicionalno koristila za kupaže (mešanje vina) jer ima izuzetno tamnu, neprozirnu boju i visoke kiseline. Danas je pojedini vinari flaširaju i kao sortno vino.

3. Internacionalne sorte sa negotinskim pečatom

Zbog odličnih uslova za crne sorte (Negotin često zovu srpskim Bordeaux-om), ovde se prave vrhunska crvena vina od svetski poznatih sorti:

• Cabernet Sauvignon i Merlot: Zbog velikog broja sunčanih sati, ova vina ovde zru savršeno, pa su izuzetno moćna, punog tela, bogata taninima, sa aromama crne ribizle, šljive i čokolade.
• Gamay (Game): Sorta koja se odlično primila u ovom kraju i daje pitka, voćna crvena vina koja su nekada u velikim količinama išla pravo za Francusku.

Naš festivalski izveštaj

Sve je počelo oko 16 časova i trajalo do pola noći. Logistika festivala je jasna: ulaznica je koštala 1.000 dinara, a uz to se daje još 500 dinara depozita za čašu. Kada vratite čašu na izlazu, vrate vam i depozit.

Mi smo došli odmah na otvaranju, što zbog parking mesta, što zbog veće mogućnosti da na miru posetite neki od podruma i čujete priče vlasnika. Šetali smo između kamenih kuća, obilazili stare i novije podrume i uživali u dobroj muzici. Naš glavni domaćin bio je podrum Jovonić. Tamo smo proveli sjajno vreme uz degustaciju njihovih vina – crna i bela tamjanika su ovde apsolutne kraljice, ali i odličnog domaćeg meda i jakog homoljskog sira koji savršeno ide uz svaku čašu.

Na štandovima duž sokaka mogli su se probati razni sirevi, a spremale su se i pljeskavice, kobasice i kuvani kukuruz. Iako je postojala opcija da se unapred rezerviše mesto u nekoj od pivnica za kompletnu večeru, naš izbor za to veče bili su sirevi i … kukuruz.

Moram da priznam jednu stvar – imala sam veliku nadu za taj kukuruz. Ponadala sam se da ću konačno, van Beograda, naleteti na onaj stari, domaći kukuruz koji nije „šećerac“, onakav kakav smo nekada jeli na selu. Jako sam željna onog pečenog kukuruza sa nešto tvrđim zrnima, kakav su nam bake nekada pekle direktno na plotni šporeta. Nažalost, izgleda da je tu staru sortu danas postalo nemoguće naći jer je šećerac potpuno zavladao tržištem, ali sam miris me je bar na trenutak vratio u detinjstvo.

Tajanstveno staro groblje

Dok ste na Rajačkim pivnicama, jedna od zanimljivijih tačaka za obilazak je i staro seosko groblje koje se nalazi na samom kraju kompleksa. Nadgrobni spomenici iz 18. i 19. veka napravljeni su od istog onog peščara od kojeg su građene i same pivnice. Ono što ih čini fascinantnim jesu klesani ornamenti – solarni simboli, krugovi i specifični krstovi koji izgledaju neverovatno staro, gotovo mistično.

Praktični saveti za organizaciju puta:

• Baza u Negotinu: Do pivnica je najlakše doći iz Negotina, pa je i najbolja opcija da tamo nađete smeštaj. Grad ima odličnu ponudu i sve je blizu.
• Kada doći van festivala? Ako ne dolazite namenski za neku manifestaciju, najbolje je planirati posetu vikendom. Vlasnici podruma ne žive u ovom naselju, tako da su radnim danima pivnice uglavnom zatvorene. Vikend je vreme kada većina njih dolazi, pa ćete lako naći nekoga ko će vam otvoriti podrum i ponuditi degustaciju.

Odlazak na Rajačke pivnice je stvarno posebno iskustvo i odlična lekcija iz istorije i tradicije. Ako volite autentične lokacije koje nemaju veze sa klasičnim, našminkanim turizmom, Negotinska krajina treba da vam bude sledeća stanica.