Čukarica … duša, kontrast i „malo smo iznad grada“ vajb
O nekim delovima grada govoriš kao prolaznik.
O svom kraju pišeš sa emocijom, jer znaš svaku njegovu uzbrdicu, svaku promenu godišnjeg doba i svaki mir i nemir koji ti je doneo 
.
Čukarica je moj početak. Mesto mog odrastanja, školskih dana, prijateljstava, šetnji bez cilja i povrataka kući sa osećajem da sam tačno tamo gde treba da budem. To nije samo opština na mapi Beograda – to je mali svet za sebe i moj lični pejzaž uspomena.
Kratak istorijat Čukarice
Čukarica je nekada bila industrijsko predgrađe Beograda, a ime je dobila po Stojku Jankoviću Čukaru, vlasniku kafane i majstoru za preradu kože. Vremenom je od zanatskog i radničkog kraja izrasla u jednu od najraznovrsnijih beogradskih opština: od urbanih delova do pravih zelenih oaza. Danas je Čukarica spoj starog i novog Beograda, grada i prirode, brzine i mira.
Čukarica je iznedrila mnoge uspešne i poznate ljude iz sveta sporta, umetnosti i javnog života. Ovde se nalaze brojne osnovne škole (moja je „Banović Strahinja“ <3 ) i srednje škole, kao i dva fakulteta (DIF i Šumarski fakultet) koje su obeležile detinjstvo generacija – mesta prvih prijateljstava, simpatija i životnih lekcija.
Banovo brdo … moja tačka ravnoteže
Ako bih morala da izdvojim jedno mesto koje me definiše, to bi bez dileme bilo Banovo brdo (medju lokalcima „Brdo“ ). Tu sam odrasla, tu sam učila grad, ljude i sebe. Brdo ima nešto posebno – mir koji ne deluje uspavano, i energiju koja nije napadna. Sve je tu, ali bez gradske histerije.
Ovaj deo grada je dobio ime po Matiji Banu, dubrovačkom političaru koji je tu živeo u 19. veku. Bio je oduševljen uzvišenjem koje se tada nalazilo u okolini Beograda, pa je na svom imanju, u sadašnjoj ulici Kneza Višeslava, pored letnjikovca napravio zgrade i mlekaru, a zatim zasadio voćnjake i vinograde. Potom su krajem 19.veka, pored njega još neki bogati ljudi počeli da grade vile, a fabrike i radničke kolonije su se nizale na obali Čukaričkog rukavca.
Posebno mesto zauzima pogled sa vrha parka na Banovom brdu. Onaj trenutak kad zastaneš, pogledaš grad ispod sebe i shvatiš da si iznad gužve i buke, koje svaki veliki grad po prirodi nosi. Taj pogled je uvek bio moj mali reset.
I da, nije mit – ovde je uvek koji stepen hladnije, sneg se duže zadrži, a kad se spustiš ka Sajmu, kao da si promenio klimu . Vazduh je primetno čistiji, a to Brđani znaju da cene.
Banovo brdo u vreme Badnjeg dana
Banovo brdo je posebno u svako doba godine, ali u vreme Badnjeg dana i Božića dobija neki mir i svečaniju dimenziju. Tada se svi okupljamo u dvorištu crkve Sveti Đorđe … i poznati i mi manje poznati , komšije, prijatelji, porodice. Paljenje badnjaka, miris vatre, kuvano vino i rakija koja greje promrzle ruke, razgovori i osmesi koji se spontano dele.
To je trenutak kada se brišu razlike, kada se grad utiša i kada Banovo brdo pokaže ono što jeste u svojoj suštini – zajednica. Mesto susreta, mira i radosti, gde se ne gleda ko si i čime se baviš, već da li si došao sa dobrom namerom i otvorenim srcem da dočekaš taj svečani čin.
Ada Ciganlija – beogradsko more koje nam je u dvorištu
Posebno mesto u mom odrastanju zauzima Ada Ciganlija, naše beogradsko more . Leto bez Ade skoro da ne postoji: bicikl, roleri, kupanje, kafe uz Savu i beskrajne šetnje. Ada nije samo izletište, već mesto susreta, sporta, odmora i uspomena. Čukarica ima tu privilegiju da joj je Ada praktično komšija.
Košutnjak – zelena oaza za beg od grada
Ako je Ada letnja razglednica, Košutnjak je duša Čukarice. Šuma, staze, mir, vazduh koji stvarno miriše na vazduh. Idealno mesto za šetnje, trčanje, razmišljanje i beg od gradske buke.
Tu su i zatvoreni i otvoreni bazeni na DIFu. Pamtim školske dane i noćno kupanje na bazenima, a zatim partije bilijara
Košutnjak je dokaz da Beograd može biti zelen i „mir za dušu“, ako znaš gde da odeš … i šteta ga je ne iskoristiti.
To je i jedino mesto gde sam poslednji put videla svice u našem gradu , svetlucava stvorenja koje pamtimo iz detinjstva i odlazaka kod baka i deka na selo.
Beogradski hipodrom – spoj tradicije i sporta
Beogradski hipodrom je jedno od najznačajnijih sportskih i kulturnih mesta u Beogradu. Sa tradicijom dužom od jednog veka, najstariji je sportski objekat u Beogradu. Smešten je na Carevoj ćupriji i od tada predstavlja centralno mesto konjičkog sporta u Srbiji. Tokom svoje bogate istorije, hipodrom je bio svedok brojnih sportskih uspeha, ali i važnih društvenih događaja u gradu.
Na Beogradskom hipodromu održavaju se galopske i kasačke trke koje privlače profesionalne jahače, odgajivače konja i brojne posetioce. Pored sportskih takmičenja, prostor hipodroma često se koristi za manifestacije, sajmove i okupljanja, čime dodatno doprinosi životu grada. Kao spoj tradicije, sporta i urbanog duha, Beogradski hipodrom zauzima posebno mesto u istoriji i savremenom identitetu Beograda.
Za sve ljubitelje konja ili konjičkog sporta, mogući su i časovi na Hipodromu.
Kafići i restorani … mali lokalni favoriti
Od porodičnih restorana do kafića uz Adu i po Banovom brdu, Čukarica ima onu opuštenu ugostiteljsku scenu bez pretenzije, ali sa dušom. Mesta gde konobar zna šta piješ i gde kafa traje duže nego što si planirala. Mesta koja ne glume trend, već traju.
Devetka – zelena bašta i rashladjivanje leti,
Rubin – moderno i klasika kojoj se uvek vraćaš, sa predivnim pogledom iz bašte,
Pink – mesto koje svi znaju, i gde se uvek neko sretne,
Kamp Košutnjak – restoran i igraonica u prirodi (dok odrasli piju kafe, deca se igraju u prirodi),
Aleksandar Ski Klub (za lokalce „Ski staza“) – i leti i zimi, omiljeni pogled, u detinjstvu pozorišne predstave i koncerti na otvorenom, i svih godina i za sve generacije beogradsko skijalište
… i brojni drugi.
To su lokali u koje se ne ide samo zbog hrane, već zbog atmosfere, navike i osećaja pripadnosti.
Zašto je Čukarica moj dom
Čukarica možda nije uvek u centru pažnje, ali je u centru mog života. Ona je spoj grada i prirode, mira i dinamike, prošlosti i svakodnevice. Kraj koji te ne menja na silu, već te polako oblikuje.
Jer neki krajevi su samo adresa.
A neki su – identitet.
