Retko koji slatkiš budi toliko emocija, sećanja i uživanja kao čokolada. Bez obzira na to da li je volimo tamnu, mlečnu, sa lešnicima, narandžom ili nekim neobičnim dodatkom, jedno je sigurno, da čokolada zauzima posebno mesto u našoj kulturi i svakodnevici. Ali kako je sve počelo? I kako je čokolada stigla u Srbiju?

Kratka istorija čokolade u svetu

Čokolada ima svoje poreklo u drevnim civilizacijama Srednje Amerike. Maje i Asteci su prvi koristili kakao, ne kao slatkiš, već kao gorki napitak, često začinjen čilijem i vanilom. U Evropu je kakao stigao u 16. veku, posle osvajanja Amerike. Španci su prvi dodavali šećer gorkom kakao napitku, a popularnost čokolade se ubrzano širila evropskim dvorovima. Do 19. veka, industrijska revolucija omogućila je masovnu proizvodnju čokolade kakvu danas poznajemo – čvrstu, glatku i slatku.

Prvi tragovi čokolade u Srbiji

U Srbiju su prvi proizvodi od čokolade stizali krajem 19. veka, uglavnom iz Austro-Ugarske. Čokolada je u početku bila retkost i luksuz koji se vezivao za imućnije slojeve društva, a zatim polako počinje da ulazi u gradske poslastičarnice i trgovine.

Tokom 19. i početkom 20. veka pojavljuju se i prve domaće poslastičarske radionice i fabrike koje uvode čokoladu u svoju ponudu. Među najpoznatijima bile su:

Porodica Šonda (Šonda i sinovi)

• Jedna od najznačajnijih beogradskih poslastičarskih porodica.
• Osnovali su fabriku čokolade i bombona u Beogradu početkom 20. veka, tačnije 1902.godine.
• Njihove čokolade, bombone i kakao prah bili su veoma popularni i često predstavljani na sajmovima širom Evrope.
• Kompanija “Šonda” je imala status brenda pre nego što je termin uopšte postojao kod nas.
• Na mestu nekadašnje fabrike „Šonda“ danas se nalazi hotel Mona Plaza i u okviru nje Shonda gastro bar.
• Od decembra 2018. godine skver na uglu ulica Solunske i Cara Uroša nosi naziv „Kosta Šonda“.

Ruff, Pionir i Negro…domaća tradicija

• Fabriku „Braća Ruff“ osnovao je Josip Ruf 1917. godine u Subotici.
• Ruff je započeo kao manufakturna radionica za izradu bombona i čokolade.
• Godine 1928.godine uvode u proizvodnju jedan od svojih najpoznatijih slatkiša – bombone “Negro“ (poznate su i kao „odžačar grla“).
• Nakon Drugog svetskog rata, fabriku “Braća Ruff” je 1946. godine preuzela država i reorganizovana je pod imenom “Pionir”, ali su zadržali neke od autentičnih proizvoda fabrike „Ruff“.

Porodica Kostić

• Poznata po poslastičarnicama i uvozu luksuznih proizvoda, uključujući čokoladu.
• Doprinosili su popularizaciji zapadnih poslastičarskih trendova u Srbiji krajem 19. veka.

Moderni period

Posle Drugog svetskog rata, fabrika slatkiša “Štark” preuzima vodeću ulogu u proizvodnji čokolade u Jugoslaviji, a čuvene Najlepše želje, “Prima”, razne praline i napolitanke postaju sastavni deo domaće tradicije.

Muzej čokolade u Beogradu … Putovanje kroz istoriju ukusa

Beograd danas ima i svoju posebnu atrakciju za ljubitelje čokolade – Muzej čokolade, otvoren krajem 2010-ih na Dorćolu. Muzej nudi:

• Interaktivnu postavku

Posetioci prolaze kroz istoriju kakaa, od drevnih Indijanaca do savremenih evropskih majstora čokolade.

• Radionice i degustacije

Mogu se isprobati različite vrste čokolada, ručno pravljene praline i tradicionalni kakao napici.

•  Mini-fabriku

Prikazuje kako se čokolada priprema i oblikuje, od zrna do table.

• Porodičnu i edukativnu atmosferu

Muzej je omiljen među decom, a istovremeno nudi bogate informacije o istoriji i tehnologiji izrade čokolade.

Muzej čokolade danas predstavlja jedinstvenu kombinaciju zabave, edukacije i gastronomije, idealno mesto za sve koji žele da osete kako se istorija pretače u ukus.

Zaključak

Čokolada nije samo slatkiš, ona je deo kulturne istorije čovečanstva. U Srbiji je njen put bio dug: od retke poslastice rezervisane za bogate, preko prvih domaćih preduzetnika poput porodice Šonda, do savremenih fabrika i muzeja koji čuvaju tradiciju i razvijaju nove ukuse.

Ako postoji jedan slatkiš koji je uspeo da poveže narode, epohe i generacije, onda je to definitivno čokolada.

Nostalgična anegdota … Prilog istoriji čokolade u Srbiji

U Beogradu su se 1928.godine pojavili prvi vending automati – jednostavni mehanički uređaji koji su, za mali iznos novca (kovanica), isporučivali bombonicu ili čokoladicu. Automati su obično bili postavljani ispred kafana, poslastičarnica i na trotoarima. Možete zamisliti radost deteta u to vreme, kada bi dobili dinar i kao nagradu iz „čudesnog“ automata čokoladicu ili bombonicu. Takodje ste imali ogledalo na kome ste mogli da se pogledate ako se umažete i izbrišete  🙂 . Bila su to lepa i skromna vremena, davno prošla 😎 .

To je bio prvi „self-service“ sistem kupovine slatkiša u Beogradu, za to vreme jedna potpuno nova vrsta tehnike i prodaje. Nisu bili samo obično prodajno sredstvo, već simbol modernizacije, napredovanja u urbanom svetu i promena u potrošačkom stilu života jednog grada. Do tada je snabdevanje slatkišima bilo kod prodavaca ili poslastičarnica. Na ovaj način je postalo brže dostupno i stvorilo kult „magične kutije“ i imalo posebnu draž.

Zatim su opet došle ekonomske teškoće, promene u navikama potrošača i bolja snabdevenost prodavnica, kada su „magične kutije“ otišle u zaborav, a na nama je ostalo da bar malo sa pričom oživimo duh tih vremena.

Danas postoji moderni vending, tj. automati ili frižideri na kojima možete kupiti kafu, grickalice, piće…