Beogradski kraj u kojem se istorija krije iza kapija vila

Gospodski Senjak

Nakon Vračara, moj letnji fotoaparat i želja za istraživanjem istorijskih fasada odveli su me na jedno od najotmenijih i najzelenijih beogradskih brda – gospodski Senjak. Sa svojim bujnim drvoredima, skrivenim vilama i mirnim, brdovitim ulicama, Senjak deluje kao oaza iz nekog drugog vremena kojoj je, baš kao i ostatku grada, potreban tek dodir pažnje da zablista u punom sjaju.

Kafa u hladu Grafičara i pijačni duh Senjaka

Još jedno tiho letnje vikend jutro iskoristila sam da se zaputim ka Topčiderskom brdu. Senjak u ovo doba godine odiše posebnom svežinom, a jutro je najbolje započeti uz prvu jutarnju kafu i doručak u prelepoj bašti restorana Grafičar, okruženoj debelim hladom starih platana.

Nakon opuštenog doručka, šetnju sam nastavila ka Senjačkoj pijaci. Iako znatno manja i intimnija od Kalenića, ona nosi neponovljiv komšijski šarm. To je mesto gde se lokalni stanari spuštaju u laganu nabavku, gde se komšije pozdravljaju po imenu i gde se još uvek oseća onaj spokojni, predratni duh Beograda koji polako spaja tradiciju i moderne lokalne poslastičarnice i pekare u okolnim ulicama. Nekada je bila čuvena po nabavci svinjskog i govedjeg mesa i važila je za najbolje snabdevenu, „bogatašku“ pijacu, jer su je okruživale velelepne vile i strane rezidencije.

Od padine za seno do elite (istorija i arhitektura Senjaka)

Zanimljivo je da je Senjak ime dobio po sasvim običnoj potrebi. Nakon velikog požara u Beogradu u 19. veku, naređeno je da se sve seno čuva van gradskog jezgra, pa su meštani seno skladištili upravo na ovoj padini iznad Save. Međutim, izgradnjom Državne štamparije i kasnijim širenjem grada, Senjak u međuratnom periodu postaje najpoželjnija rezidencijalna četvrt.

Arhitektura Senjaka je vizuelni čas istorije srpskog graditeljstva. Ovde ćete naići na fantastične primere predratnih vila u stilu akademizma, romantizma i secesije, sa prostranim dvorištima i raskošnim baštama. Između dva rata, na Senjaku su gradili naši najcenjeniji arhitekti, ostavljajući nam zdanja čije fasade i danas plene elegancijom i prefinjenim detaljima.

Istorijski je zanimljivo da Đurđevo brdo nije bilo elitni Senjak kakav poznajemo danas. Krajem XIX i početkom XX veka, zbog blizine reke Save, Topčiderskog puta, starih magacina (senara) i industrijskih zona u razvoju, ovaj kraj su prvobitno naseljavali radnici, siromašniji građani i zemljoradnici koji su tu držali bašte i vinograde. Veliki deo stanovništva u određenim delovima ovog brda činili su železnički radnici i službenici, pošto su tu povoljno kupovali placeve zbog blizine državne železnice i stanica. Naziv Đurđevo brdo  se gubi nakon 1927.godine.

 Izmedju dva svetska rata, kako se Beograd širio, Đurđevo brdo/Senjak počelo je da privlači imućnije slojeve društva (slično kao susedno Dedinje). Bogati beogradski trgovci, industrijalci i bankari počeli su da masovno otkupljuju zemljište i grade reprezentativne vile sa prostranim dvorištima. Kraj je postao stecište pisaca, slikara, univerzitetskih profesora i visokih državnih činovnika, zbog čega je dobio nadimak „beogradski Monmartr“. Zbog svog mira, zelenila i blizine centra, tu su se počela nastanjivati i prva diplomatska predstavništva, kao i stranci koji su poslovali u prestonici Kraljevine SHS/Jugoslavije.

Nakon rata, komunistička vlast je proterala predratne bogate stanovnike iz njihovih vila, a uselila novu političku i vojnu elitu, slično kao i na susednom Dedinju.

Kulturne tačke i znamenitosti koje treba obići

Senjak krije impresivnu kulturnu i istorijsku baštinu koja ga čini pravim biserom opštine Savski venac:

• Kuća kralja Petra I: Predratna vila u kojoj je poslednje dane proveo omiljeni srpski kralj. Vila je prvobitno sazidana 1896. godine za potrebe trgovca Đorđa Pavlovića. Danas je ovo izuzetno živ kulturni centar u čijoj se bašti održavaju književne večeri, izložbe i koncerti pod vedrim nebom.

• Kuća legat Arčibalda Rejsa: Skromna, ali istorijski izuzetno značajna kuća u kojoj je živeo veliki prijatelj srpskog naroda, dr Arčibald Rejs, podsećajući nas na jedno važno poglavlje naše istorije.
• Zgrada BIGZ-a (nekadašnja Državna štamparija): Remek-delo jugoslovenske moderne arhitekture, autorsko delo čuvenog arhitekte Dragiše Brašovana. Sa svojom karakterističnom formom koja podseća na štamparsku mašinu, ova monumentalna građevina predstavlja ikonu beogradskog industrijskog graditeljstva. Danas je modernizovana i na vrhu ćete pronaći terasu istoimenog restorana BIGZ sa koje se pruža prelep pogled na grad.
• Manastir Vavedenje Presvete Bogorodice: Prelep manastirski kompleks smešten na samoj padini Senjaka, podignut tridesetih godina 20. veka kao zadužbina Perside Milenković, po planovima arh. Pere Popovića, i oblikovan kao monumentalni petokupolni hram u duhu srpskog srednjovekovnog graditeljstva. Projekat su zajedno radili ruski arhitekta Ivan Rik i srpski arhitekta Petar Popović, kombinujući rusko iskustvo i srpsko srednjovekovno nasleđe u moravskom stilu.

• Muzej afričke umetnosti: Jedinstveni muzej u ovom delu Evrope, smešten u mirnom okruženju Senjaka, koji čuva bogatu zbirku autentične afričke skulpture, maski i umetnina.
• Muzej Tome Rosandića: kuća, atelje i legat jednog od najvećih srpskih vajara 20. veka. Samu kuću projektovao je i sagradio Toma Rosandić. Jedan je od nepravedno zapostavljenih muzeja u Beogradu.

Gastronomski predah i senjačke kafane

Gastro ponuda Senjaka je fascinantna mešavina istorije i savremenog gradskog šarma. Šetnja ovim krajem jednostavno ne može proći bez obilaska lokala koji mu daju posebnu dušu:

• Kafana „Lep izgled“: Stara, kultna senjačka kafana koja je nedavno renovirana, ali je zadržala svoj prepoznatljivi istorijski duh. Jedna je od najstarijih kafana u Beogradu, druga po starini, otvorena krajem 19. veka (1872.godine). Prvobitno se nalazila na uglu Kneza Miloša i Drinske, a posle Drugog svetskog rata, 1945. godine, preselila se na Senjak. Kafana je morala da se seli jer se Beograd brzo širio, a novo mesto pružalo je baš „lep izgled“ na Savu, odakle i ime. Preporuka je probati jagnjeću kapamu u lisnatom testu.
• Restoran „Stovarište“: Moderno i urbano okupljalište lokalaca koje donosi dobru energiju, zanimljiv meni i opuštenu atmosferu. Posebno je omiljeno za doručak, sa uštipcima („dedini“ sa sirom/šunkom ili „babini“ sa džemom/kajmakom) i dobrom picom. Enterijer kombinuje stilski nameštaj sa industrijskim vintage elementima, a leti je posebno prijatno sedeti napolju.
• Podrum vina „Panajotović“: Autentični vinski podrum skriven u dubinama Senjaka, savršeno mesto za vrhunsku degustaciju i uživanje u probranim kapljicama nakon duge šetnje. To je porodična vinarija osnovana 2003. godine, čiji koreni sežu do 1927, kada je predak Toma osnovao prvi porodični podrum vina kod Kruševca. Posebnost je rimski podzemni prolaz dužine 380 metara na Senjaku, osvetljen bakljama, koji vodi do degustacione sale 10 metara ispod zemlje, gde se pod svetlom sveća organizuju vinske ture uz šest vrsta vina (Šeherezada, Knez, Lord, Victor, Victor Barrique i Rose) i priču o istoriji laguma. Ture se odvijaju na konstantnoj temperaturi od 12°C, pa je preporuka poneti nešto toplije za obući.

Završne misli o otmenom brdu

Senjak je podsetnik koliko je Beograd slojevit grad. Dok fotografišete stare kapije i posmatrate detalje na fasadama koje prkose vremenu, shvatite da je lepota ovog kraja u njegovom zelenilu, miru i otmenosti. Šetnja Senjakom nahrani dušu svakog zaljubljenika u arhitekturu i fotografiju, i ostavlja nas u nestrpljivom iščekivanju sledeće beogradske opštine.