Osmomartovski vikend u Beogradu
Ideje za osmomartovski vikend u Beogradu
Od beogradskih bašti do karting staze: jedan drugačiji 8. mart
Proleće uvek dođe nekako iznenada. Jednog dana još uvek nosimo zimske kapute, a već sledećeg sedimo u baštama, žmirkamo na suncu i pitamo se kako smo zaboravili koliko Beograd ume da bude lep kada se probudi iz zime.
Tako je počeo naš osmomartovski vikend.
Subota u Beogradu bila je gotovo nestvarna za početak marta. Sa temperaturama koje su se približavale dvadesetom podeljku na termometru, grad je disao nekim laganim, prolećnim ritmom. Bašte kafića bile su pune, ljudi su šetali kejom, a sunce se presijavalo na reci dok smo sedeli na obali Save i upijali prve ozbiljne zrake posle duge zime. Onaj osećaj kada još nije leto, ali već znate da je proleće tu, na pragu.
Beograd tih dana uvek ima posebnu energiju. Možda zato što je Međunarodni dan žena više od običnog praznika – to je mali gradski ritual. Cveće na svakom koraku, osmesi, druženja i duži ručkovi koji se pretvore u večere.
Ali nedelja je, ispostavilo se, nosila i malo iznenađenja.
Po prirodi, ili možda zbog horoskopskog znaka 
, uvek sam bila osoba koja voli druženja, spontane planove i male avanture. Kao pravi Gemini, retko odbijam ideju koja uključuje dozu adrenalina. Imam utisak da moji bližnji to dobro znaju, pa osim osmomartovskog cveća često smisle i neko iskustvo koje će se pamtiti.
Ovog puta izbor je pao na karting.
Na otvorenoj stazi Autokomerc Karting Centar nedelja je bila sve samo ne mirna. Miris guma, zvuk motora i takmičarska atmosfera brzo su nas uvukli u igru. Prava zabava, međutim, počinje tek kada vozite u dvoje.
Dvosed na stazi je poseban doživljaj. Delite brzinu, krivine i strategiju, ali i odgovornost za svaki nagli ulazak u krivinu. Još kada se nađete na stazi sa grupom srednjoškolaca koji su tog dana slavili rođendan, atmosfera automatski postaje polutakmičarska, polukomična .
Njima je vožnja bila ozbiljna stvar. Nama – kombinacija smeha, navijanja i pokušaja da bar povremeno izgledamo kao ozbiljni takmičari.
Na kraju smo završili tačno tamo gde smo i očekivali – negde na sredini liste za taj dan. Sasvim pristojno, imajući u vidu da je dvosed ipak sporiji od jednoseda. A i iskreno, mnogo je zabavnije kada se tokom vožnje više smejete nego jurite rekord kruga.
Posle adrenalina, sledio je onaj deo vikenda koji podjednako volimo – dobra hrana, vino i malo prirode.
Kako smo oboje ljubitelji malih vinarija, izbor je ovog puta pao na Surduk i Vinarija Teodos. Samo kratka vožnja od Beograda, a osećaj kao da ste već duboko u nekom opuštenijem svetu.
Bašta vinarije bila je prava mala prolećna scena. Ligeštula puno dvorište, drveće koje je već počelo da cveta, i vazduh koji je imao onaj miris koji najavljuje potpuno buđenje prirode. Sve je delovalo kao da je tempirano baš za taj vikend.
Njihovo najpoznatije vino je Traminac, aromatično i lagano, savršeno za prve tople dane. Uz ručak i čašu vina, vreme je počelo da teče sporije, baš onako kako treba da izgleda nedeljno popodne van grada.
U takvim trenucima lako je zaboraviti da 8. mart ima i mnogo ozbiljniju istoriju od buketa cveća i ručkova u baštama.
Kako je nastao 8. mart?
Ideju o Međunarodnom danu žena početkom 20. veka predložila je nemačka aktivistkinja Clara Zetkin na konferenciji socijalističkih žena u Kopenhagenu 1910. godine. Praznik je nastao iz radničkih protesta žena koje su tražile bolje uslove rada, kraće radno vreme i, možda najvažnije, pravo glasa.
Danas se to pravo podrazumeva, ali nije oduvek bilo tako. Prva država koja je ženama dala puno pravo glasa bio je Novi Zeland još 1893. godine. U Evropi su među pionirima bile Finska i Norveška, dok su u nekim državama žene na to pravo čekale mnogo duže. U Švajcarskoj su ga dobile tek 1971, a u Saudijskoj Arabiji žene su prvi put mogle da glasaju na lokalnim izborima tek 2015. godine.
Zato se Dan žena širom sveta obeležava na različite načine. Negde uz cveće (Italija-mimoze) i porodične ručkove (Rusija), negde uz proteste, konferencije i javne diskusije o ravnopravnosti (Španija, skandinavske zemlje…).
Možda je baš u toj kombinaciji njegova prava vrednost.
Jer 8. mart može biti i dan kada se podsećamo na istoriju borbe za prava žena, ali i dan kada slavimo male, lične radosti: sunčani vikend u Beogradu, neočekivanu karting trku, smeh na stazi, ručak u vinogradu i čašu dobrog vina u društvu ljudi sa kojima delite i avanture i mirne trenutke i obostrano poštovanje.
Zaključak
…A dok smo tog sunčanog, nedeljnog popodneva sedeli u bašti vinarije u Surduku, sa pogledom koji se gubi negde ka Dunavu, pomislila sam da je možda upravo to najlepši način da se proslavi vikend, 8. mart i budjenje proleća.
Malo sunca.
Malo adrenalina.
Puno smeha.
I dovoljno vremena da se u svemu tome zajedno uživa.
