Jesenji dan na Savi … šetnja i uživanje u Šapcu

Putovanje u Šabac

Pre nekoliko dana odlučila sam da pobegnem iz gradske vreve Beograda i provedem dan u jednom mirnom, ali živopisnom gradu – Šapcu. Iako sam i ranije bila u Šapcu, poslednji put je to bilo pre nego što je potpuno povezan autoputem sa Beogradom. Sada, za otprilike sat vremena vožnje, stižeš na mirne obale Save, i u momentu se nađeš u gradu koji je uredan, čist i pun šarma.

Šetnja pored Save i tvrđava

Kad smo stigli, počeli smo sa šetnjom pored reke Save. Šabačko šetalište je zaista lepo uređeno, ima klupe na kojima možeš da staneš, opustiš se, da gledaš reku, ali i staze za bicikle i trčanje. U šumi pored staze osećala se jesen. Lišće je šuštalo pod nogama, vetar je bio blag, a svetlo prodire kroz krošnje drveta. Dodatno imaju dva splava na svakom kraju šetališta, na kojima možeš da sedneš, popiješ kafu i jednostavno predahneš, dok ti voda tiho šumi ispod (iako se sa čistoćom gradskih reka i ne možemo baš pohvaliti ).

Nezaobilazna tačka naše šetnje bila je Šabačka tvrđava (Stari grad). Iako su od nje ostali samo delimični ostaci, zidovi i kule pružaju snažan osećaj istorije. Tvrđava je kroz vekove menjala vladare, od Osmanlija, preko Austrijanaca, pa ponovo Turaka.

Kafa u pešačkoj zoni

Posle šetnje, produžili smo do pešačke zone. Naš izbor je bila bašta francuske poslastičarnice Sweet House. Bašta je bila osvetljena blagim jesenjim suncem, a iz blizine je uživo dopirala muzika jednog para – stari jugoslovenski hitovi koji su dali vrlo nostalgičan prizvuk tom trenutku, pa smo se zato jednoglasno odlučili baš za tu baštu.

Sedeli smo, pili kafu, uživali u muzici…… ali nismo mogli, a da se ne odamo utisku – zašto je kafa u Beogradu uvek toliko skuplja nego u manjim mestima u Srbiji

Nakon kafe, krenuli smo da istražujemo centralne ulice bez konkretnog plana, samo smo hodali, zastajali, osluškivali zvuke grada. Jesenji tonovi su se ogleda­li u drveću, u boji fasada, u dahu vetra. Bila je to vrlo opuštena atmosfera: bez žurbe, bez stresa, sa dovoljno prostora da dišeš.

Čardak („ni na nebu ni na zemlji“) i ručak

Kako se dan bližio kraju (ipak je novembar i znatno kraći dan) i senke su postajale duže, odlučili smo da ga krunišemo ručkom u uvek omiljenom etno restoranu Čardak u Majuru. Izabrali smo domaće specijalitete. Sve je mirisalo na tradiciju, na domaću kuhinju. A za kraj, naručili smo njihov čuveni sladoled od vanile sa prelivom od malina i višanja. Toliko ukusa u jednom zalogaju, da sam i sama pomislila: ovo je definitivno Šabac u najboljem izdanju.

Istorija i znamenitosti Šapca

• Naselja na prostoru Šapca postoje još od neolita, a arheološka istraživanja na lokalitetima Jela, Kasarske livade i Mišar ukazuju na to da je ovaj kraj bio naseljen još u dalekoj prošlosti.
• Tokom Srednjeg veka grad se zvao Zaslon.
• Tvrđava Šabac (poznata i kao „Stari grad“ ili po turskom „Böğürdelen“) izgrađena je 1470–1471. godine po nalogu Isa-bega Isakovića.
• Tvrđava je bila strateški važna i menjala je vlast više puta – bila je pod kontrolom Osmanlija, a zatim i Austrijanaca.
• U Prvom srpskom ustanku (1804–1813) Šabac ima važnu ulogu – nastao je kraj pod vođstvom Jevrema Obrenovića, koji je značajno uticao na razvoj grada.
• Evropom tokom istorije su ovde prošli velikani – na primer, opsada Šapca 1521. kada je grad zauzeo Sulejman Veličanstveni.

Značajne ličnosti

• Cincar-Marko Kostić („Cincar Marko“) – vojvoda i diplomat, bio je jedan od lidera Prvog srpskog ustanka. Rođen je u blizini, a kasnije je živeo u Šapcu.
• Jevrem Obrenović – brat kneza Miloša Obrenovića, značajan u razvoju Šapca u 19. veku. Pod njegovim uticajem osnovani su bolnica, gimnazija, pozorište…

Geografski i demografski podaci

• Grad Šabac je administrativno središte Mačvanskog okruga.
• Površina grada (ili opštine) obuhvata oko 795 km² i 52 naselja.
• Prema poslednjem popisu (2022), grad Šabac ima 105 432 stanovnika.
• Etnička struktura je pretežno srpska (preko 95 %), uz manjine Roma i drugih.

Dodatne znamenitosti u okolini

• Manastir Radovašnica – oko 23 km od Šapca, posvećen Arhangelima Mihailu i Gavrilu.
• Manastir Kaona – oko 20 km od Šapca nalazi se jedan od najlepših manastira u ovom delu Srbije. Prema predanju, osnovao ga je još u 11. veku Sveti Maksim (Despot Stefan Branković), dok današnji izgled uglavnom potiče iz 19. veka. Ušuškan je u zelenilu, okružen jezerom i šumom, pa predstavlja idealno mesto za kratki predah, šetnju i tišinu.
• Vidikovac Cer – Cer je planina u blizini, važna zbog bitke na Ceru u Prvom svetskom ratu i nudi lep panoramski pogled.
• Lipolist (selo ruža) – nadaleko poznato po svojim rasadnicima ruža. Kažu da je ovo pravi „raj za ljubitelje cveća“ i da gotovo nema dvorišta bez ruža, od starih mirisnih sorti do modernih, velikih žbunova i stablašica. Porodični rasadnici iz Lipolista snabdevaju ružama pola Srbije, ali i dobar deo regiona, pa je poseta ovom selu posebno zanimljiva u proleće i rano leto, kada se celim krajem širi miris cvetova.

Zaključak

Šabac me je tog sunčanog jesenjeg vikenda osvojio, ne samo zbog svoje uređene obale Save i istorijskog utvrđenja, već i zbog topline i opuštenosti koju osećaš dok lutaš gradskim ulicama, slušaš muziku u baštama i uživaš u domaćoj kuhinji. Za mene je to bio savršen kontrast u odnosu na užurbanost Beograda: mir, priroda, istorija i autentičnost. Ako planiraš kratki izlet iz Beograda, Šabac bi definitivno trebao da bude na tvojoj listi.