Putovanje do srca Timočke krajine

Ima nečeg oslobađajućeg u momentu kada na raskrsnici odlučiš da se ne vratiš kući istim putem (možda zbog Blizanca u horoskopu ). Nakon Zaječara, Beograd je mogao da sačeka. Skrenuli smo ka Negotinu.

Naravno, navigacija je imala svoju viziju „najkraćeg puta“. Povukla nas je kroz sela po putevima koji pamte i bolja vremena, ali nam je zauzvrat priredila besplatan safari. U roku od sat vremena videli smo orlove kako kruže iznad njiva i fazane koji opušteno pretrčavaju asfalt, dok su sa obe strane puta divlje šljive džanarike rodile toliko da je sve izgledalo kao kakav podivljali voćnjak. Rupa na putu je bilo, ali dosade ni mrvicu.

Naravoučenije, ako želite da vam točkovi ne stradaju, idite magistralom. Jeste malo duži put, ali je bezbedniji

Prvi utisci

U Negotin smo stigli u sred letnjeg podneva. Grad je bio prilično sparan, pa na ulicama nije bilo mnogo ljudi. Auto smo parkirali u dubokom hladu drveća kod čuvenog starog hotela „Inex Krajina“, momenta koji me je u sekundi vratio u školske dane i neku davnu ekskurziju.

Šetnja kroz centar išla je spontanim ritmom. Na prilazu pešačkoj zoni, pored velike fontane, naleteli smo na izložbu slika – tiha najava za „Mokranjčeve dane“, festival po kom se ovaj grad prepoznaje svake jeseni. Usput smo morali da napravimo pauzu za fotku ispred zgrade Apoteke Obeks. Predivna stara zgrada, sredjena tako da zapravo izgleda življe nego ikada. Na samom kraju šetališta sedamo u kafić Korzo jer nam je hitno trebalo nešto hladno. Ovde donosimo ozbiljnu preporuku: probajte njihov miks boze i limunade. Jedna od stvari koja u julu zaista rashlađuje i osvežava.

Kulturna ruta

Negotin je grad izuzetno bogate istorije i rodno mesto ljudi koji su obeležili srpsku kulturu i borbu za slobodu. Tokom šetnje obavezno obiđite:

1. Muzej Hajduk Veljka (Todorčev konak). Smešten u jednom od najstarijih sačuvanih konaka u gradu, ovaj muzej posvećen je legendarnom krajinskom vojvodi Hajduk Veljku Petroviću. Ovde možete videti oružje iz Prvog srpskog ustanka, narodne nošnje i saznati više o njegovom čuvenom prkosu: „Glavu dajem, Krajinu ne dajem!“

2. Kuća Stevana Mokranjca. Rodna kuća najpoznatijeg srpskog kompozitora preuređena je u muzejski prostor. U njoj se čuvaju njegovi lični predmeti, klavir, note i dokumenti koji svedoče o nastanku njegovih čuvenih Rukoveti.

Šta još videti u Negotinu i okolini?

Ako planirate duži boravak ili želite da izvučete maksimum iz posete, evo šta još ne smete propustiti:

• Rajačke i Rogljevačke pivnice (pimnice): Kamena sela-podrumi posvećena isključivo proizvodnji i čuvanju vina. Nalaze se na oko 20 km od Negotina i predstavljaju jedinstven arhitektonski i enološki fenomen na Balkanu.
• Manastir Bukovo: Prelep manastir iz 14. veka, zadužbina kralja Milutina, poznat po prelepoj porti i sopstvenoj proizvodnji vrhunskih vina (posebno crne tamjanike).
• Crkva Rođenja Presvete Bogorodice (Stara crkva): Izgrađena 1803. godine, gde se nalazi i grob Hajduk Veljka.
• Saborna crkva Svete Trojice: Impresivno zdanje u centru grada iz XIX veka sa prelepim ikonostasom.
• Vratnjanske kapije: Za ljubitelje prirode, nedaleko od grada nalaze se najveći prirodni kameni mostovi (prerasti) u Evropi.

Gde jesti i degustirati vino?

Krajina je nadaleko poznata po dobroj hrani i još boljem vinu. Naš izbor za ručak i preporuke za degustaciju:

• Kafana „Kod Brane“ (Selo Štubik): Za ručak smo izabrali ovo kultno mesto nedaleko od Negotina. Prava domaća kafana sa tradicijom i vrhunskim, autentičnim specijalitetima krajinskog kraja.
• Vinarija Matalj: Za ljubitele vrhunskog vina, poseta ovoj modernoj vinariji je obavezna. Poznati po premijum vinima poput Kremen Kamena (Cabernet Sauvignon), nude sjajne degustacije uz prelep pogled na dunavsku regiju.
• Restoran „La Moara“: Ukoliko želite da ostanete u samom gradu, odlična opcija za ukusne i velike porcije. Za dezert probati njihov francuski slatkiš od hiljadu listića.

Grad velikih imena

Dok smo se konačno pakovali za Beograd, razmišljali smo o tome koliko je ovaj kraj zapravo dao Srbiji. Pored Hajduk Veljka i Mokranjca, odavde je i Đorđe Stanojević – čovek koji je zaslužan što je Beograd dobio električno osvetljenje i što su na našim rekama nikle prve hidroelektrane odmah posle Teslinih na Nijagari. Čak je i Vuk Karadžić ovde jedno vreme pisao i službovao…

I za kraj…

Ako tražite fensi, našminkano turističko mesto, Negotin to nije. Ali ako volite mesta sa dušom, priče o prkosnim ljudima, hladnu bozu sa limunom i ručak u seoskoj kafani gde vreme kao da je stalo, skrenite sa glavnog puta. Zbog takvih skretanja se i putuje…

Da li znaš…?

…da „Mokranjčevi dani“ traju još od 1966. godine? 🎼 Ovaj muzički festival posvećen Stevanu Mokranjcu jedan je od najstarijih u Srbiji. Svake jeseni Negotin postaje prestonica horske muzike, gde se izvođači iz celog sveta takmiče u izvođenju njegovih čuvenih Rukoveti.