Prvi susret sa gradom
Prvi sunčani junski vikend rešili smo da provedemo van Beograda i upoznamo mesto u kojem do tada nismo bili. Izbor je pao na Smederevsku Palanku.
Put nas je vodio preko Mladenovca, kroz pitome predele Šumadije, a u samoj Palanci dočekali su nas radovi u centru grada. To nas, naravno, nije sprečilo da uradimo ono što uvek prvo radimo kada stignemo u neko novo mesto – da ga upoznamo peške.
Prolazili smo centralnim ulicama, zagledajući izloge, stare kuće i detalje koje mnogi prolaznici možda i ne primete. Uvek me najviše privuku stare fasade koje čuvaju duh nekih prošlih vremena, veliki drvoredi koji pružaju hladovinu i ono zelenilo koje gradu daje posebnu toplinu. Ako tome dodamo i poneki cvetni kutak, moj utisak je već na pola puta do odličnog.
Stanketovo sokače i mali detalji koji ostaju u sećanju
Najviše nam je za oko zapelo Stanketovo sokače sa šarenim kišobranima iznad prolaza … jedan od onih kutaka koji vam odmah zadrže pogled.
Dopao nam se i uređeni Trg ispred biblioteke (Trg kulture), koji predstavlja malu gradsku pozornicu, kao i česma ukrašena citatima poznatih srpskih pisaca. Takvi detalji često kažu više o jednom mestu nego velika znamenja.
Nakon šetnje seli smo na kafu i posmatrali svakodnevni život grada. Ljudi koji koračaju svojim putem, razgovori sa obližnjih terasa i osećaj jednostavnosti života.
Ručak u restoranu koji izgleda kao vremeplov
Nakon šetnje i kafe u pešačkoj zoni, stiglo je vreme za ručak. Izabrali smo piceriju Giardino, prvenstveno zbog njenog autentičnog izgleda. Već pri ulasku postaje jasno da ovo nije običan restoran. Kuća u kojoj se trenutno nalazi picerija izgrađena je 1911. godine i predstavlja nepokretno kulturno dobro i jedan od primera savremenog srpsko-vizantijskog stila.
Dvorište prepuno zelenila, prijatna bašta i enterijer ispunjen starim predmetima, fotografijama i detaljima koji podsećaju na neka prošla vremena čine da restoran više liči na malu privatnu kolekciju uspomena nego na klasičnu piceriju.
To je jedno od onih mesta gde vam pogled stalno luta sa stola na police, zidove i predmete koji pričaju neku svoju priču.
Popodne među vinogradima
Nakon obilaska grada krenuli smo ka vinariji Despotika.
Već prvi pogled sa terase bio je dovoljan da poželimo da na trenutak zaboravimo na sat. Ispred nas su se prostirali vinogradi, uredni zasadi ruža duž staza i pejzaž koji se gubio u blagoj izmaglici. U daljini se naziralo Vlaškodolsko jezero, dok je sunce polako menjalo boje čitavog predela.
Probali smo tri vina. Najpre Dodir, belo vino sa prepoznatljivim aromama tamjanike i blagom notom zove na završetku. Zatim Nemir, roze od Prokupca i Kaberne Sovinjona, osvežavajuć i lagan za letnje dane. Na kraju je stigao Dokaz, ozbiljnije crveno vino koje je zaokružilo degustaciju.
Iskreno, teško bih mogla da izdvojim favorita. Svako je ostavilo drugačiji utisak i svako mi se dopalo iz nekog svog razloga.
Trenuci koje ne možete da isplanirate
Dok smo sedeli na terasi, pažnju su nam privlačili sitni prizori oko nas.
Leptiri koji su se zadržavali na suncu, pčele i osice koje su prelazile sa cveta na cvet, povetarac koji je donosio miris vinograda i zvuci prirode koji se danas sve ređe čuju.
A onda se pred sam sumrak pojavio i neočekivani gost. Jedan zeka istrčao je između redova vinove loze i nestao jednako brzo kao što se i pojavio. Kratak trenutak, ali dovoljan da izmami osmeh. 
O kućama, kapijama i duhu ovog kraja
Vozeći se kroz okolna sela i sam grad, primetili smo nešto što ovom kraju daje prepoznatljiv izgled.
Mnoge kuće građene su od fasadne cigle, često bez dodatne obloge, sa velikim dvorištima i masivnim betonskim ogradama ukrašenim reljefnim detaljima. U dvorištima su voćke, vinova loza, letnjikovci i pažljivo negovane bašte. A, sve to nije ni čudno, kada se ovde nalazi fabrika IGM “Opeka”, nastala aprila meseca 1898. godine, kao “Ciglana” u Palanci (nekada je snabdevala tržište cele bivše Jugoslavije).
Sve deluje domaćinski, uredno i funkcionalno, bez potrebe za preteranim ukrašavanjem.
Šta je karakteristično za Smederevsku Palanku i okolinu?
- Nalazi se na granici Podunavlja i Šumadije, pa spaja ravničarske i brdske predele.
- Ima oko 55.000 stanovnika.
- Kroz područje opštine Smederevske Palanke protiču tri reke Jasenica (duga 79 km), Kubršnica (42 km) i Mali Lug (21,1 km).
- Kraj je poznat po vinogradarstvu, voćarstvu i tradicionalnoj proizvodnji vina.
- Poznat je i po mineralnom izvoru Palanački kiseljak, jednom od simbola grada.
- Nekadašnji industrijski gigant bila je fabrika GOŠA, koja je decenijama oblikovala razvoj grada.
- U okolini se nalaze značajna arheološka nalazišta iz vremena Vinčanske kulture, a Narodni muzej čuva antropomorfne figurine.
- Stara crkva brvnara Svetog Ilije u Palanci je najveća, a u isto vreme i jedina Gradska crkva brvnara (sagradjena 1730.godine).
- Krstovdanski vašar, jedan od najstarijih u Srbiji. Održava se od 1834. po ukazu kneza Miloša Obrenovića.
Znameniti ljudi ovog kraja
Među najpoznatijima su:
- Stanoje Glavaš, hajduk
- Pera Todorović, srpski novinar i književnik
- Perica Ognjenović, fudbaler
- Miroslav Muta Nikolić, košarkaški trener
- Dragoslav Đorđević Goša, narodni heroj
- Miloje Popović Đak, vođa bune
- …
Šta još obići?
- Palanački kiseljak
- Jezero Kudreč
- Vlaškodolsko jezero
- Manastir Pinosava
- Arheološko nalazište Medvednjak
Gde jesti?
- Giardino – zbog ambijenta, bašte i neobičnog enterijera.
- Lagano kod Španjolke – među lokalnim favoritima za brzu hranu, posebno za komplet lepinju.
- Vinarija Despotika – za degustacije, vinske ture i jedan od najlepših pogleda u ovom delu Šumadije.
Utisci za kraj
Smederevska Palanka nije grad velikih turističkih atrakcija koje ćete obilaziti sa mapom u ruci. Njena lepota krije se u detaljima: starim fasadama, zelenim ulicama, malim gradskim kutcima, vinogradima u okolini i ljudima koji joj daju karakter.
Za nas je to bio dan ispunjen šetnjom, dobrim ukusima, lepim pogledima i razgovorima koji se pamte mnogo duže od samog putovanja. ❤️🍷
