Pet dana Hercegovine i Bosne – putovanje kroz Trebinje, Mostar, Višegrad i prirodne lepote Balkana

Prvomajski praznici ove godine bili su rezervisani za putovanje kroz Bosnu i Hercegovinu – od Višegrada i Trebinja, preko Mostara i vrela Bune, pa sve do vodopada Kravica i Međugorja. Prvobitni plan je bila davna želja da obidjem Jordan, ali zbog ratne situacije u svetu i ovo je divna zamena. Poslednji put sam u ovim krajevima bila pre desetak godina, pa je bilo vreme za obnavljanje gradiva

Sunce nas je pratilo gotovo svih pet dana, vreme je bilo idealno za šetnje i uživanje u prirodi, jedino što je vetar bio neumoljiv, pa sam se kući vratila prehlađena nakon dugih čekanja ručkova u hladovinama bašti restorana.

Ali upravo su i to one sitnice koje kasnije ostanu deo uspomena.

Prvi dan – Višegrad, idealna pauza na pola puta

Put od Beograda do Trebinja traje oko osam sati, pa je Višegrad savršena stanica za predah i obilazak. Nalazi se gotovo tačno na polovini puta i idealan je za sve koji žele da putovanje ne bude samo jurcanje autoputem, već pravi mali road trip kroz istoriju i prirodu.

Grad leži na obalama Drine, miran i pomalo setan, baš kao stranice Andrićevih romana. Šetnja ulicama vodi vas pravo ka najpoznatijoj znamenitosti – Mehmed-pašinom mostu na Drini, remek-delu osmanske arhitekture iz 16. veka, koje je pod zaštitom UNESCO-a. Most je projektovao čuveni Mimar Sinan, najveći osmanski arhitekta.

Naravno, nezaobilazan je i Andrićgrad, kameni grad koji je osmislio Emir Kusturica, posvećen nobelovcu Ivi Andriću. Mešavina vizantijskog, osmanskog i austrougarskog stila daje ovom mestu poseban karakter, a šetnja njegovim trgovima i ulicama deluje kao povratak u neko drugo vreme.

U Višegradu se oseća duh Ive Andrića na svakom koraku. Njegov najpoznatiji citat savršeno opisuje ovaj kraj:

„Sve Drine ovoga sveta nisu krive. Nikad ne možemo ispraviti sve nepravde, ali nikad ne smemo prestati da ih ispravljamo.“

Osim Andrića, Višegrad je poznat i po svom bogatom istorijskom položaju na granici velikih carstava i kultura. Upravo ta mešavina različitih uticaja daje mu posebnu emociju.

Za ručak smo svratili u restoran Anika Jondža, gde su ćevapi bili pravi pogodak – jednostavni, domaći i puni ukusa. Takva mesta često najbolje opisuju duh jednog grada.

Ko ima vremena, u blizini može obići i Mokru Goru, Mećavnik odnosno Drvengrad, kao i provozati se čuvenom Šarganskom osmicom. Taj deo Srbije i Bosne neverovatno je bogat prirodom, planinama i vidikovcima.

Nakon Višegrada put postaje uži i pun krivina, a ono što nas je posebno iznenadilo jeste broj tunela. Na relaciji Beograd-Trebinje izbrojali smo ih skoro šezdeset. Putovanje jeste lepo, ali zahteva oprez i koncentraciju. U Bosni su kamere i policijske kontrole gotovo na svakom koraku, pa je prilagođena brzina obavezna.

Put kroz istoriju – Tjentište i Bilećko jezero

Sutradan smo krenuli prema Trebinju, ali uz nekoliko važnih usputnih stanica.

Prva je bila Tjentište i monumentalni spomenik Bitci na Sutjesci. Ogromni betonski spomenici koji izranjaju iz zelenila deluju moćno i danas, decenijama nakon što su podignuti. Ceo kraj odiše istorijom i podseća na jedno vreme kada su se ovde prelamale sudbine čitavog regiona.

Nakon toga usledila je pauza na Bilećkom jezeru. Tirkizna voda okružena kamenjarom Hercegovine ostavlja nestvaran utisak. Taj spoj surove prirode i hercegovačkog krša deluje potpuno nestvarno.

Trebinje – grad sunca, platana i vina

Dolazak u Trebinje odmah objašnjava zašto mnogi kažu da je to najlepši grad Bosne i Hercegovine. Grad je sunčan i neverovatno prijatan za život.

Po dolasku smo seli u baštu restorana Kukurića vrtovi, gde se posebno preporučuju teletina pod sačem i domaća čorba. Posle dugog puta upravo takav ručak dođe kao savršena dobrodošlica.

Ostatak dana proveli smo u šetnji starim gradom. Trebinje je grad bogate istorije i kulture. Njegovo srce čini Stari grad – Kaštel, sa kamenim ulicama, malim trgovima i mediteranskom atmosferom. Poseban utisak ostavljaju čuveni platani u centru grada, pod kojima se odvija gotovo sav društveni život.

Trebinje je i grad pesnika Jovana Dučića, jednog od najvećih srpskih književnika i diplomata. Njegovo prisustvo oseća se svuda – od spomenika do kulturnih ustanova koje nose njegovo ime.

Jedan od najlepših Dučićevih stihova glasi:

„Snevaj, da uvidiš da prolazni snovi Još najbliže stoje postojanoj sreći.“

U Trebinju se nalaze i brojne znamenitosti:

• Hercegovačka Gračanica na brdu Crkvina, odakle se pruža najlepši pogled na grad
• Arslanagića most, jedan od najlepših osmanskih mostova u Hercegovini
• Stari grad Kaštel
• Dučićeva ulica i trgovi puni kafića i restorana
• Muzej Hercegovine
• brojne crkve, manastiri i kamene kuće tipične za Hercegovinu

Trebinje je poznato i po vrhunskim vinima. Hercegovina ima idealnu klimu za vinovu lozu, a najpoznatija vinska kuća je svakako Vukoje. Ljubitelji vina ovde mogu uživati u degustacijama vrhunskih hercegovačkih vina i gastronomiji koja savršeno prati taj kraj.

Treći dan – Mostar i vrelo Bune

Treći dan bio je rezervisan za izlet do Mostara i obilazak vrela Bune. Od Trebinja do Mostara potrebno je oko sat i po vožnje, a put prolazi kroz neverovatne hercegovačke pejzaže.

Mostar je grad koji ima posebnu energiju. Njegov simbol je čuveni Stari most, remek-delo osmanske arhitekture iz 16. veka koje povezuje dve obale Neretve. Most nije samo građevina, on je simbol povezivanja kultura, vera i ljudi. Originalni Stari most srušen je tokom rata 1993. godine, a obnovljen i ponovo otvoren 2004. godine. Danas su Stari most i stari deo Mostara pod zaštitom UNESCO-a, kao jedno od najznačajnijih kulturno-istorijskih mesta na Balkanu.

Najveća atrakcija Mostara svakako su skokovi sa Starog mosta. Tradicija duga vekovima i danas okuplja hrabre skakače koji skaču u hladnu Neretvu pred brojnim turistima. Potrebna je ogromna hrabrost za takav skok. Jedina razlika je što se nekada skakalo iz entuzijazma i ljubavi, a sada skakači čekaju da se prikupi dovoljno novčanog priloga, pa zatim skaču.

Stari bazar Kujundžiluk pun je malih radnji i tradicionalnih zanata. Ovde se i danas mogu pronaći bakrorezačke radionice, ručno rađeni suveniri, ćilimi, džezve i stari zanatski proizvodi koji podsećaju na neka prošla vremena.

Kafu smo popili u tradicionalnom kafiću Pasha, sa pogledom na most i Neretvu. To je jedan od onih trenutaka kada jednostavno zastanete i upijate atmosferu grada.

Nakon Mostara uputili smo se ka vrelu Bune, jednom od najlepših prirodnih mesta u Bosni i Hercegovini. Smaragdna reka izbija direktno iz stene ispod visokih litica, a prizor deluje gotovo nestvarno.

Na samom vrelu nalazi se čuvena tekija iz 16. veka, smeštena tik uz vodu, što ovom mestu daje posebnu atmosferu.

Ručali smo u restoranu Mlinica, odmah pored vrela, gde smo probali čuvenu crvenu pastrmku. Zvuk vode, hladovina i pogled na vrelo čine ovo mesto idealnim za predah.

U povratku u Trebinje grad je bio potpuno živ. Pod platanima se održavala vinska manifestacija „Wine Fine Trebinje“, uz DJ-a, živu muziku, degustaciju vina i druženje sa prijateljima. Takve večeri najbolje pokažu duh Trebinja – opušten, veseo i gostoljubiv.

Četvrti dan – Manastir Tvrdoš, Kravica i Herceg etno selo

Četvrtog dana odlučili smo da posetimo manastir Tvrdoš, koji se nalazi nedaleko od Trebinja.

Ovaj manastir iz 15. veka jedan je od najvažnijih pravoslavnih manastira u Hercegovini. Prema predanju, za manastir se vezuje i kraljica Jelena Anžujska, jedna od najznačajnijih žena srpske srednjovekovne istorije, poznata po svojoj duhovnosti, zadužbinarstvu i obrazovanju. Ovde se čuva ruka Svete kraljice Jelene Anžujske, majke kraljeva Milutina i Dragutina, jedna od najznačajnijih relikvija srpske srednjovekovne istorije.

Manastir je poznat i po starim kamenim podrumima i proizvodnji vina, a posebno je zanimljivo što se deo poda crkve sastoji od stakla kroz koje se mogu videti ostaci starijih temelja. Kroz istoriju je više puta rušen i obnavljan, a danas predstavlja mesto mira, duhovnosti i tradicije Hercegovine.

Nakon toga krenuli smo ka vodopadima Kravica. Ovaj prirodni dragulj često nazivaju balkanskim Nijagarinim vodopadima. Ogromni slapovi okruženi zelenilom stvaraju prizor koji ostavlja bez daha.

Zvuk vode i neverovatna priroda čine Kravicu jednim od najlepših mesta u Hercegovini. Tokom toplijih meseci mnogi se ovde i kupaju.

Posetili smo i Herceg etno selo Međugorje, kompleks napravljen u tradicionalnom hercegovačkom stilu. Kamene kuće, drveni detalji i domaća hrana daju osećaj povratka u neka jednostavnija vremena.

Ovde bih posebno napomenula da putevi u Bosni često nisu najbolji, a ni navigacija nije uvek pouzdana. Mape vas ponekad mogu odvesti na veoma uske puteve pune rupa, pa je najbolje držati se glavnih i proverenih pravaca.

Povratak kući – Zlatibor i Mačkat

Peti dan bio je rezervisan za povratak ka Beogradu.

Usput smo napravili pauzu u Mačkatu na Zlatiboru, gde smo ručali u restoranu Bajo. Posle nekoliko dana hercegovačke kuhinje savršeno je prijala odlična jagnjetina i domaća čorba.

Takvi povratci kući uvek imaju posebnu emociju – umorni ste od puta, ali puni utisaka.

Zaključak

Ovo putovanje nije bilo samo obilazak gradova i znamenitosti. Bilo je to putovanje kroz istoriju, kulturu, prirodu i emocije jednog prostora koji je nekada bio zajednička zemlja.

Dok prolazite kroz Višegrad, Mostar, Tjentište ili Hercegovinu, ne možete da ne pomislite koliko je ovaj prostor neverovatno bogat prirodnim lepotama, različitim kulturama i tradicijama.

Planine, reke, mostovi, manastiri, stari gradovi, more kamena i vina – sve je toliko blizu, a opet svako mesto ima svoj potpuno poseban identitet.

Često sam tokom puta razmišljala kako smo nekada, pre ratova devedesetih, živeli u zemlji u kojoj su sve ove lepote bile deo jednog zajedničkog prostora. Da smo imali više sreće i mudrosti da ostanemo zajedno, verovatno mnogi od nas ne bi ni tragali za dalekim destinacijama, jer smo na ovim prostorima već imali sve – more, planine, reke, istoriju, kulturu i neverovatnu prirodu.

Možda upravo zato ovakva putovanja nose posebnu emociju. Ne vraćaju nas samo mestima, već i uspomenama na neko vreme koje je, uprkos svim razlikama, ipak imalo osećaj bliskosti.

A Hercegovina i Bosna ostaju prostori kojima se čovek uvek rado vraća – zbog ljudi, hrane, vina, prirode i onog neobjašnjivog osećaja domaće topline.