Jedan sunčan dan u gradu sova, mamuta i terakote
April ima tu moć da nas pokrene. Dovoljno je samo malo sunca, mirisa proleća i onaj pogled „Haj`mo, zašto da ne…“, koji govori sve i bez reči. I baš tako je počelo naše malo aprilsko putovanje u Kikindu…
Ovaj banatski grad, smešten nadomak granice sa Rumunijom, na prvi pogled deluje mirno i nenametljivo, ali već nakon prvih koraka otkriva slojeve zanimljive istorije i autentičnog karaktera. Osnovana još u 18. veku (1718.godine se prvi put pominje na geografskoj karti) u okviru Habsburške monarhije, Kikinda je vremenom izgradila svoj identitet kroz industriju, kulturu i neobične simbole.
Danas je prepoznatljiva po terakoti i umetnosti, ali i po svojim neobičnim „stanovnicima“ – sovama ušarama koje svake zime ovde pronalaze svoje utočište i postaju pravi mali gradski fenomen. Tu su i Dani ludaje (tradicionalna manifestacija u oktobru i takmičenje u uzgajanju bundeva), mamut Kika koji čuva deo davne prošlosti, kao i jedinstvena Suvača – mlin na konjski pogon, jedan od retkih takvih u Evropi.
U našim očima, Kikinda je grad zelenila, široke i prostrane pešačke zone, murala koji razbijaju monotoniju fasada i starih zgrada koje pričaju priče nekih prošlih vremena.
Autentični svet muzeja Terra
Naša prva stanica bio je muzej Terra – Centar za likovnu i primenjenu umetnost, smešten u prostoru nekadašnje fabrike crepa i opeke (nekadašnji pogon fabrike „Toza Marković“). Već sam ulazak nagoveštava da ovo neće biti klasičan muzejski obilazak – visoki plafoni, sirova cigla i industrijski duh stvaraju autentičan ambijent koji savršeno prati umetnost koja se u njemu nalazi.
Muzej je nastao iz međunarodnog simpozijuma skulpture u terakoti, koji okuplja umetnike iz celog sveta još od osamdesetih godina. Njihova dela ostaju upravo ovde, u Kikindi, pa zbirka danas predstavlja jedinstven spoj različitih stilova, ideja i umetničkih izraza. Skulpture su monumentalne, snažne i istovremeno suptilne. Svaka nosi svoju priču, a zajedno ostavljaju utisak prostora u kojem se umetnost zaista živi.
Nakon zatvorenog prostora, nastavili smo ka galeriji na otvorenom – Atelje Terra (Danila Kostića bb). Iako je u blizini, potrebno je stići kolima, ali taj mali trud se i te kako isplati. Skulpture smeštene u prirodnom okruženju dobijaju potpuno novu dimenziju, kao da dišu zajedno sa prostorom.
A onda, neočekivani detalj koji je obeležio ovaj deo dana. Dve kuce koje su odlučile da nas prate i, sasvim ozbiljno, preuzmu ulogu vodiča. Pratile su nas od skulpture do skulpture, kao da znaju tačan redosled obilaska. Taj mali, spontani trenutak dao je posebnu toplinu ovom obilasku 
.
Radno vreme Muzeja Terra: utorak–subota, 10–16h. Ulaznica: 400 din (odrasli).
Ulica generala Drapšina … jedna od najlepših ulica u Srbiji
Sledeća stanica bila je vožnja kroz jednu od najlepših ulica u Srbiji – drvored u ulici Ulica Generala Drapšina. Krošnje koje se prepliću iznad puta stvaraju prirodni tunel, prizor koji deluje gotovo nestvarno. Dok smo mi oduševljeno zastajali, fotografisali i snimali svaki kadar, verujemo da su se meštani samo blago osmehivali. Za njih je to svakodnevica sa kojom su odavno srasli.
Kratak predah napravili smo u ušuškanoj, zelenoj bašti Cafe Cafe. Sunce, kafa, malo ćutanja, malo pričanja. Savršeno mesto da se uživa u zelenilu raznih biljaka, popije kafa i upije atmosfera grada.
Još nekoliko reči o gradu vrednom pažnje
Pored navedenih atrakcija, Kikinda nudi i Narodni muzej sa bogatim zbirkama – arheološkom, etnološkom, istorijskom, prirodnjačkom i umetničkom, smešten u zgradi nekadašnjeg Magistrata Velikokikindskog distrikta iz 1839. godine. Za ljubitelje prirode, jezero Laguna u Banatskom Velikom selu odlično je mesto za izlet i pecanje, a park Blandaš pruža mirne šetnje u zelenilu.
Sa Kikindom je usko vezano i ime jednog od najvećih vojvođanskih pesnika – Miroslava Mike Antića, koji je pohađao gimnaziju upravo u Kikindi, a u istoj školskoj klupi sedeo je sa poznatim teatrologom Jovanom Ćirilovim. Pesnik, slikar, novinar i filmski reditelj, autor čuvenog „Plavog čuperka“ i „Garavog sokaka“, Antić je bio deo „crnog talasa“ jugoslovenskog filma. U obližnjem Mokrinu svake godine 24. juna održava se memorijal posvećen upravo njemu, a u Mokrinu se za Uskrs svake godine tradicionalno održava i takmičenje u tucanju jajima.
Etno selo Tiganjica … savršen kraj dana
Na povratku prema Zrenjaninu, odlučili smo se za Etno selo Tiganjica. Dugo nismo bili, a kako volimo i životinje, bio je to pravi izbor. Bašta je otvorena za novu sezonu, a na ulazu su nas dočekale alpake iz mini zoo vrta. Posebna zvezda dana bio je afrički sivi papagaj ili Žako, kojeg su nedavno dobili od jedne porodice iz Beograda. Afrički sivi papagaji poznati su po tome što savršeno uče i imitiraju glasove i zvukove, a ovaj je bio pomalo stidljiv. Kada mu priđeš, ćuti – čim se odmakneš, ne prestaje. Svako ko ga upozna, ne može a da ga ne zavoli .
Ostatak dana protekao je uz medovaču Ravanicu – restoran ima svoju, i to odličnu (preporuka svima koji su ljubitelji kao što smo mi), ukusnu hranu, ljubazno osoblje i divne životinje. Najlepše društvo, sunce i priroda su uradili sve ostalo.
I za kraj…
Kikinda je grad koji vas ne gura u lice sa turizmom, ali koji ima što da pokaže. Zato što ćete u jednom danu videti jedinstven muzej svetskog formata, jednu od najlepših ulica Evrope i počasne građane koji ne plaćaju komunaliju – sove ušare po drveću u centru. I zato što ponekad treba krenuti bez plana i pustiti da vas grad sam vodi…
Kikinda je upravo takav grad.
ODLUKA
Život je sve nešto iz početka.
Juče i prekjuče sutra ne vrede.
Nema na svetu dva ista petka,
dve iste nedelje,
dve iste srede.
Pa čemu onda razočaranja?
Ako je jedna ljubav – ćorak,
Odmah se drukčije i lepše sanja.
I kad si najviše tužan i gorak
nekih se novih očiju setiš
i shvatiš da letiš… divnije letiš.
Ko je to video da dečak pati?
Da kunja kmezav i da plače?
Svaki put moraš iznova znati
da voliš bolje, da voliš jače.
Ne da se vadiš.
Ne da se tešiš.
Već da se istinski do neba smešiš.
Nema na svetu dve iste srede,
dva ista utorka,
dva ista petka.
Sve nove ljubavi drukčije vrede.
Živi se svaki put iz početka.
Živi se da se nikad ne pada.
Da budeš snažniji posle oluje.
I da se u tvom srcu već sada
100 zlatnih zvezda unapred čuje.
