Uskršnji izlet od Sirmijuma do Sotskog jezera

Prolećna magija Srema … Sremska Mitrovica, Šid i Sotsko jezero

Uskršnji praznici su za mene uvek rezervisani za porodicu, toplinu doma i tradiciju. Ipak, ove godine, subota je bila rezervisana za avanturu. Vreme nas je poslužilo onako kako se samo poželeti može – dani su postali dugi, sunce je nežno grejalo, a one prave letnje vrućine još uvek nisu zakucale na vrata. Spakovali smo dobro raspoloženje i krenuli put Srema.

Sremska Mitrovica … grad carske istorije

Naša prva stanica bila je Sremska Mitrovica. Imali smo sreće da se naš dolazak poklopi sa uskršnjom izložbom u gradskom parku. Atmosfera je bila prava praznična: miris domaćih delicija širio se vazduhom, ali su nam pažnju najviše ukrali neobični „gosti“. Raznobojni papagaji, čije boje izgledaju gotovo nestvarno, i mali, uplašeni zekani koji su neumorno mrdali njuškicama. Iako je želja da ih zagrlim bila ogromna, suzdržala sam se. Mir ovih krznašaca je ipak na prvom mestu .

Grad me je potpuno oduševio svojim „šmekom“. Hiljade zasađenih lala krasile su trgove, a stare fasade su pričale priče o nekim davnim vremenima.

Zanimljivost: Da li ste znali da je Sremska Mitrovica (antički Sirmijum) bila jedna od četiri prestonice Rimskog carstva? U njoj je rođeno čak četiri rimska imperatora!

Posebno su mi se dopale biciklističke staze i prelepi drvored u ulici Kralja Petra I, koji gradu daju moderan, ali i vrlo prijatan ritam. Prošetali smo do Mosta svetog Irineja, koji ponosno spaja Sremsku i Mačvansku Mitrovicu. Sa svojih 262 metra, ovo je jedan od najdužih pešačkih mostova u Evropi. Predah smo potražili u kafe-restoranu Diana, gde smo se zasladili jagodama sa sladoledom i vrelim čokoladnim prelivom. Čisto uživanje!

Preporuke za putnike namernike:

• Muzej Srema i Carska palata: Obavezna lektira za ljubitelje istorije.
• Zmaj od Noćaja: Etno zdanje u Mačvanskoj Mitrovici za ljubitelje tradicije (posvećeno srpskom vojvodi Stojanu Čupiću).
• Plava zvezda: Termalni spa centar za one koji žele maksimalno opuštanje.

 

Sotsko jezero … mir u zagrljaju Fruške gore

Put nas je dalje vodio ka Šidu, do skrivenog dragulja – Sotskog jezera. Iako postoji i opcija da skrenete ka Erdeviku i posetite vinariju i jezero Bruje, naš izbor je ovaj put bio Sot, jer smo Erdevik već posetili.

Jezero je uređeno, sa klupama i ležaljkama, idealno za piknik. Gledati labudove kako mirno plove po vodi dok vas okružuje netaknuta priroda je neprocenjivo.

Zanimljivost o Šidu: Ovaj kraj je bio dom jednog od naših najznačajnijih slikara, Save Šumanovića. Njegova galerija u Šidu čuva preko 400 umetničkih dela koja su inspirisana upravo ovim sremskim pejzažima.

Dan smo zaokružili ručkom u vinskom hotelu Dve Kule. Mala napomena: ako dolazite direktno sa jezera, čeka vas oko 2km neasfaltiranog puta, pa je možda bolje ići iz pravca Šida.

Ručak na terasi, čaša lokalnog vina i pogled koji oduzima dah – bio je to savršen završetak dana. Ovde se takodje možete opustiti na bazenu i spa tretmanima. A usput možete obići i Manastir Privina Glava iz 12.veka.

Uskrs širom sveta … različite tradicije, ista radost

Dok smo se vraćali kući, razmišljali smo o tome koliko je Uskrs poseban praznik. Kod nas su običaji jasni – tucanje jajima, bogata trpeza i porodično okupljanje. Ali, Uskrs se u svetu slavi na neverovatne načine:

• Norveška: Ovde postoji neobična tradicija „Uskršnjeg krimića“ (Påskekrim). Čitava nacija u vreme praznika čita detektivske romane ili gleda krimi-serije na TV-u. Čak i na tetrapaku mleka štampaju kratke misterije!
• Nemačka: U mnogim delovima Nemačke pale se velike uskršnje lomače kako bi se „oterala zima“ i proslavio dolazak proleća.
• Bermuda: Na Veliki petak, nebo je puno šarenih zmajeva. Lokalci puštaju zmajeve koje sami prave, što simbolizuje vaznesenje.
• Francuska: U gradu Bessières, pravi se džinovski omlet od čak 15.000 jaja kojim se hrani čitav grad! Legenda kaže da je Napoleon, nakon što je pojeo sjajan omlet u tom kraju, naredio da se napravi jedan ogroman za celu njegovu vojsku.
• Grčka (Krf): Na Veliku subotu, stanovnici bacaju stare ćupove i keramičko posuđe kroz prozore na ulicu. To je simboličan način da se otarasi starog i dočeka novo proleće. Takodje, Grci spremaju i čorbu Magiricu (Mageiritsa), tradicionalnu čorbu koja se pravi od jagnjećih iznutrica (jetra, srce, pluća), sa mnogo zelja, mladog luka, mirođije i, ono što je ključno, avgolemono sosom (mešavina umućenih jaja i limuna koja čorbi daje gustinu i kiselost).
• Poljska „Žurek“: Kad smo kod čorbi, Poljaci za Uskrs ne mogu bez Žureka. To je kisela čorba od ražanog brašna, sa kuvanim jajima i belom kobasicom. Često se služi direktno u izdubljenoj vekni hleba.

Sremski specijaliteti

Sremci su poznati kao domaćini kod kojih niko ne odlazi gladan, a njihova kuhinja je savršen spoj tradicije, austrougarskog uticaja i onoga što plodna ravnica nudi:

• Sremski kulen: Kralj svake trpeze. Specifičan je po tome što se pravi od najkvalitetnijeg svinjskog mesa uz dodatak dosta crvene paprike (ali bez belog luka, što ga razlikuje od nekih drugih varijanti).
• Sremska kobasica: Dimljena na bukovom drvetu, tanka i ljutkasta.
• Rezanci sa makom (ili orasima): Iako zvuči jednostavno, u Sremu je to institucija. Rezanci moraju biti domaći, široki i bogato posuti makom. Postoji čak i izreka da se u Sremu „red doručkuje, red ruča, a između se jedu rezanci sa makom“.
• Sremske pogačice sa čvarcima: One moraju da se listaju „kao knjiga“. Tajna je u višestrukom preklapanju testa sa mlevenim čvarcima, zbog čega postaju vazdušaste i tope se u ustima.
• Sremski paprikaš: Obično se pravi od više vrsta mesa, sa dosta luka i, naravno, domaće paprike. Često se služi uz noklice (knedle).
• Čušpajz od bundeve ili šargarepe: Ovo je onaj starinski prilog koji se polako gubi, ali u Sremu i dalje živi. To je gusto varivo, blago slatkasto-kiselog ukusa, koje se savršeno slaže uz pečeno meso.
• Salčići: Poznati i kao „srpski kroasani“. Prave se sa svinjskom mašću, što im daje neverovatnu prhkost. Najbolji su oni punjeni domaćim pekmezom od kajsija ili šljiva.
• Kitnikez (sir od dunja): Najstariji vojvođanski slatkiš. To je u stvari gusti žele od dunja koji se dugo kuva sa šećerom, a zatim suši u kalupima. Često se u njega dodaju orasi.
• Bermet: Iako je najpoznatiji u Karlovcima, celo ovo područje ga pravi. To je desertno vino sa preko 20 različitih biljaka i začina.
• Grašac: Sorta koja se ponovo vraća na velika vrata i koja je u Sremu dala neke od svojih najboljih rezultata.

 

Uskrs, sa svom svojom simbolikom obnove i zajedništva, dao je ovom putovanju dodatnu dubinu. Spoj porodičnih trenutaka, kratkog putovanja i jednostavnih zadovoljstava pokazao se kao savršena formula za punjenje baterija i stvaranje lepih uspomena.

Kako god proveli praznik – u miru svog doma ili na izletu poput našeg, suština je ista – slavljenje života, prirode i novih početaka. A nama je Srem to pružio u svom najlepšem izdanju.