Putovanje u Pariz … može uvek
Postoje gradovi koje jednom posetiš, i to je to … vidiš ih, osetiš, zapamtiš. A postoje i oni kojima se stalno vraćaš, jer uvek imaju nešto novo da ti pokažu.
Za mene je Pariz upravo takav.
Ne znam da li mi je lepši u proleće, kada se ulice pune mirisom bagrema i sve je u cvatu, ili u jesen, kada lišće oboji parkove u zlatno i bakarno. U svakom godišnjem dobu ima neku svoju čaroliju, onu koja ti se zavuče pod kožu i ne prolazi.
Ovog puta sam opet došla da ga doživim … bez satnice, ali sa planom da obiđem i poznata i skrivena mesta. Sa aerodroma smo vozom stigli pravo u grad, i avantura je mogla da počne.
1. dan – U srcu Latinske četvrti
Prvi dan je uvek pun uzbuđenja. Pariz te odmah obuzme: arhitektura, miris kroasana, žamor ljudi koji sede po kafićima.
Počeli smo u Pantheonu, a zatim se spustili kroz Latinsku četvrt. To je onaj deo grada gde sve odiše studentskom energijom, knjigama i pričama.
Za doručak sveže pecivo u Boulangerie Liberté, jedno od onih mesta gde svaki zalogaj ima ukus Pariza.
Onda sam, sasvim slučajno, otkrila Rue Crémieux, šarenu ulicu u kojoj se kuće prelivaju bojama kao da su naslikane vodenim bojicama. U Cour Damoye, skrivenoj zelenoj oazi u 11. arandismanu, na trenutak sam zaboravila da sam u metropoli.
Kafa u čuvenoj knjižari Shakespeare and Company bila je kao vreme provedeno sa starim prijateljem. Miris papira, knjige nagomilane do plafona, pogledi prolaznika sa mosta preko Sene.
Dan smo završili pogledom sa Tornja Montparnasse. Pariz pod nama, svetla koja se pale jedno po jedno, i osećaj da bi tu mogao da stojiš zauvek. Večera u Bouillon Chartier bila je tačka na „i“ prvog dana. Klasična francuska kuhinja, gungula, konobari koji kao da su izašli iz filma.
2. dan – Montmartre, ljubav i Moulin Rouge
Ako postoji kvart koji ima dušu, to je Montmartre.
Jutro smo započeli u Musee de la Vie Romantique, u njihovoj bašti, uz kafu i miris ruža.
Potom uspon do Sacre Coeur i pogled koji svima oduzima dah, iako ga Pariz poklanja nesebično svakome ko se popne do vrha.
Na Zidu ljubavi sam, kao i svaki put, zastala da pročitam bar nekoliko „Volim te“ na raznim jezicima. Zatim fotka iz Fotoautomata – stara navika, mala uspomena.
Prošetali smo i do Hotela Particulier Montmartre, možda najromantičnijeg vrta u gradu, pa kroz mirnu ulicu Villa Léandre, gde kuće izgledaju kao da su iz bajke.
Naravno, La Maison Rose, ružičasta kuća iz snova, koja uvek deluje kao da čeka da se neko u nju zaljubi.
Za ručak smo imali rezervaciju u Pink Mamma, restoranu koji ne razočarava ni izgledom ni ukusom.
A veče… veče je pripadalo Moulin Rouge-u. Svetla, muzika, ples, vino, i onaj osećaj da si zaista u Parizu.
3. dan – Klasični Pariz i vožnja Senom
Treći dan bio je u znaku velikih simbola: Champs Élysées, Arc de Triomphe, i, naravno, Eiffel Tower.
Na Trokaderu sam ponovo uhvatila onaj trenutak kada toranj zablista, a ti, iako znaš da će se to dogoditi, opet ostaneš bez daha.
Plovidba brodom Bateaux Mouches po Seni – sat vremena magije, tokom kog Pariz klizi pored tebe, most po most.
Završili smo dan vožnjom metroom linije 6 između stanica Passy i Bir-Hakeim, najlepšom rutom u gradu. Pogled na toranj dok prolaziš iznad reke u tom starinskom vozu. To je scena koju nikada ne zaboravljaš.
Zatim šetnja Rue de l’Université, ona ista ulica sa svih onih Instagram fotografija gde se Toranj vidi izmedju zgrada… ali uživo je još lepša, tiša, stvarnija.
4. dan – Umetnost, bašte i mirisi Pariza
Jutro u Musee d’Orsay uvek donese mir. Impresionisti, boje, svetlost, kao da na platnima možeš čuti šum Sene.
Kafa u Cordelia coffee shopu (koji je i cvećara!) bila je mala radost, miris lavande i svežih kroasana.
Potom šetnja kroz Rue de Seine i Saint-Germain-des-Prés, gde su živeli Mone, Bodler, Kami… U kafićima Café de Flore i Les Deux Magots zamišljala sam kako su baš tu nastajali njihovi tekstovi.
Za shopping – Citypharma, raj za ljubitelje kozmetike uz povoljne cene.
A onda odmor u Luxembourg Gardens – miris zemlje posle kiše, voda koja blago žubori iz Medici fontane.
Dan smo završili laganom šetnjom do Pont Neufa, Notre Dame-a i čudesne Sainte-Chapelle. Taj trenutak kad sunce kroz vitraže oboji unutrašnjost u hiljadu nijansi, teško ga je opisati rečima.
5. dan – Pariz pod zlatnim nebom
Poslednji puni dan bio je posvećen eleganciji: Palais Garnier, stari pasaži Passage des Panoramas, zatim Petit Palais i Palais Royal sa prepoznatljivim crno-belim stubićima.
Na Rue Montorgueil život se odvija kao na filmu. Ljudi piju vino, razgovaraju, nose bagete pod miškom. Probali smo kolač iz najstarije poslastičarnice Stohrer, i naravno, falafel iz L’As du Fallafel – brza, ali nezaboravna večera.
Zalazak sunca dočekali smo na krovu Galerie Lafayette. Pogled na grad, Ajfelov toranj u daljini, i nebo koje se pretapa u roze i zlatno.
Bio je to savršen završetak dana, i zapravo – celog putovanja.
Poslednje jutro i rastanak
Poslednje jutro proveli smo lagano: kafa u bašti restorana Fabula, u okviru Carnavalet muzeja, i šetnja bez cilja.
Onaj osećaj kad znaš da se rastaješ, ali ne zauvek. Jer Pariz je grad kome se uvek vraćaš.
Ako imate više vremena…
Ako ste prvi put u Parizu ili imate dan-dva više, nemojte propustiti:
Louvre, Hotel de la Marine, Tuileries Garden, Musée de l’Orangerie, prolaze Galerie Vivienne i Galerie Véro-Dodat, šarmantni Le Marais, Place des Vosges, i kuću Viktora Igoa.
Pariz nikada ne spava
Pariz je uvek prepun turista. Redovi su dugi, metro zna da bude gužva, ali sve to nestane onog trenutka kada ugledate svetla Ajfelovog tornja ili osetite miris pečenih kestena na ulici.
To je grad koji ne prestaje da inspiriše, grad koji te podseća da usporiš, da pogledaš gore, da dišeš punim plućima.
I svaki put kad ga napustim, već znam: uskoro ću se vratiti 🥐.
