Putovanje u Villaggio delle Zucche di Nonno Andrea u Italiji … u susret Noći veštica

Noć veštica: istorija, običaji i simboli širom sveta

Noć veštica, poznata i kao Halloween, proslavlja se svake godine 31. oktobra. Danas je mnogima poznata kao praznik maskiranja, ukrašavanja bundeva i skupljanja slatkiša, ali ova tradicija ima mnogo dublje korene, koji sežu daleko u prošlost.

Poreklo Noći veštica

Noć veštica potiče iz starog keltskog festivala Samhain (izgovara se „sau-in“), koji se obeležavao u Irskoj, Škotskoj i Velsu pre više od 2000 godina. Kelti su tada slavili kraj žetvene sezone i dolazak zime, perioda koji su povezivali sa smrću. Verovali su da se u noći između 31. oktobra i 1. novembra brišu granice između sveta živih i mrtvih, pa duhovi mogu da lutaju među ljudima.

Kako su Rimljani osvajali keltske teritorije, njihovi praznici su se spojili s lokalnim običajima. Kasnije, dolaskom hrišćanstva, 1. novembar je postao Dan svih svetih (All Saints’ Day), dok je noć pre toga ostala poznata kao All Hallows’ Eve, što je vremenom postalo „Halloween“.

Zašto se koristi bundeva?

Simbol Noći veštica – izrezbarena bundeva sa svećom unutra, potiče iz irske legende o čoveku po imenu Džek (Jack-o’-lantern) koji je prevario đavola i bio osuđen da luta zemljom zauvek, osvetljavajući sebi put lampom napravljenom od repe. Kada su Irci emigrirali u Ameriku, otkrili su da je bundeva pogodnija za rezbarenje od repe, pa je ona postala glavni simbol.

Danas se bundevama ne samo prave lica, već se koriste za ukrašavanje domova, dvorišta i škola tokom cele jeseni.

Običaji širom sveta

• Sjedinjene Američke Države i Kanada: Halloween je masovno slavlje, sa paradama, ukrašavanjem kuća, maskenbalima i igrom „trick-or-treat“, gde deca obilaze kuće tražeći slatkiše.

• Irska: Kao rodno mesto praznika, Halloween se slavi uz vatromete, igre i tradicionalna jela, poput kolača u kojem se skriva novčić za sreću.

• Meksiko: Oko istog datuma slavi se Dan mrtvih (Día de los Muertos), kada porodice ukrašavaju grobove i prave oltare za preminule članove porodice. Atmosfera je vesela, a smrt se posmatra kao deo života.

• Japan: Iako nije tradicionalan praznik, Halloween je postao popularan poslednjih godina, naročito među mladima koji se maskiraju i učestvuju u velikim paradama i žurkama.

• Nemačka: Ljudi sklanjaju noževe i oštre predmete kako duhovi ne bi bili povređeni ako se pojave u toj noći.

Noć veštica danas

Savremena Noć veštica spoj je starih paganskih verovanja, hrišćanske simbolike i modernih komercijalnih elemenata. Iako neki ljudi kritikuju njen komercijalni karakter, drugi u njoj vide priliku za kreativnost, zajedništvo i zabavu.

Bez obzira da li je slaviš ili ne, Noć veštica je primer kako se stari običaji mogu prilagoditi novim vremenima i kako jedan praznik može spojiti različite kulture širom sveta.

Moj obilazak sela bundeva u Italiji – Villaggio delle Zucche di Nonno Andrea

Imala sam priliku da posetim jedno čarobno mesto u Italiji koje potpuno oživljava duh Noći veštica – Villaggio delle Zucche di Nonno Andrea, selo bundeva koje se svake jeseni pretvara u pravu bajku. Ulaznice su 10 EUR za odrasle.

Ovo selo se nalazi u regiji Veneto i svake godine privlači brojne posetioce, kako iz Italije, tako i iz inostranstva. Na ulazu vas dočekuju stotine dekorisanih bundeva raznih veličina i boja, a atmosfera podseća na američke farme koje viđamo u filmovima: sa senom, kukuruznim lavirintima i starinskim traktorima.

Za decu postoji mnogo zanimacija: igre na otvorenom, kreativne radionice, farbanje bundeva, pa čak i mali traktorčići na kojima se mogu voziti. Organizovane su i različite tematske aktivnosti, od takmičenja u pravljenju najboljeg ukrasa, do pričaonica i lutkarskih predstava.

Naravno, neizostavan deo je i hrana. Sve u znaku bundeve! Probala sam razne slatke i slane specijalitete, poput bundevara, kolača od bundeve, ali i specifična jela kao što je rižoto od bundeve. Tu je i lokalni sok od jabuke i topla čokolada, idealna za sveže jesenje dane.

Ono što mi se posebno dopalo jeste pažnja prema detaljima. Svaka dekoracija je ručno pravljena, a čitavo selo odiše porodičnom toplinom i autentičnošću. Iako je događaj komercijalan, zadržao je lokalni šarm i ne oseća se kao „masovna atrakcija“, već kao prava jesenja proslava zajedništva, prirode i kreativnosti.

Zaključak

Noć veštica nije samo maskiranje i slatkiši. Ona je i podsetnik na stare običaje, na vezu između prošlog i sadašnjeg, i prilika da se ljudi okupe, izraze kroz kostime, dekoraciju i zajedničke aktivnosti. Bilo da je slavimo kod kuće, u školama, gradovima ili  kao što sam ja imala priliku – u jednom šarmantnom italijanskom selu bundeva, duh ove noći uvek podseća na radost, igru i maštu.