Putovanje na Zanzibar i safari u Tanzaniji … iskustvo koje menja pogled na svet
Bila je to godina kada su turističke agencije tek počele da uvode putovanja na Zanzibar. Naša je bila Manga Trip.
Do tada mi je to ostrvo zvučalo egzotično i daleko, gotovo nestvarno. Ali, ono što me je zaista privuklo nije bio samo odmor na obali Indijskog okeana, već ideja da ću konačno doživeti ono što sam godinama gledala na televiziji – “Opstanak” uživo.
Zanzibar – više od raja sa razglednice
Zanzibar je ostrvo u Indijskom okeanu i deo je Tanzanije, ali ima potpuno poseban duh. Mešavina arapskog, afričkog i indijskog uticaja oseća se na svakom koraku – u arhitekturi, mirisima začina i načinu života.
Stanovništvo čine uglavnom Bantu narodi, a govori se svahili jezik. Život ovde nije lak – prosečan životni vek je niži od svetskog proseka, najviše zbog bolesti poput side i malarije i uslova života. Ipak, ljudi zrače toplinom i dostojanstvom koje se ne može opisati dok se ne doživi.
Zanimljiv je i njihov društveni sistem – muškarci mogu imati više žena (na Zanzibaru je češće od kopna zbog pretežnog muslimanskog stanovništva, i u ruralnim područjima kopna), ali pod uslovom da svakoj obezbede jednako (osnovne životne potrebe, smeštaj, miraz i mora jednako da tretira sve žene – vreme, finansije, pažnja).
Ukusi koji se ne zaboravljaju
Hrana je bila posebno iskustvo. Svaki obrok je bio kombinacija svežih morskih plodova, na kojima bih mogla da živim – razne vrste riba, školjke, škampi – uz pirinač ili krompir. Sećam se da sam prvi put u životu probala jastoga. I ono što je možda najneverovatnije – sve to za oko 5 dolara.
Inače, njihove osnovne – svakodnevne namirnice su ugali (poput naše palente), pirinač, kasava (manioka). Uz to jedu pasulj, sočivo, sosove, meso i ribu povremeno. Od voća su zastupljene razne vrste banana (neke su za slana jela), mango, papaja i ananas.
Susreti koji menjaju perspektivu
Pre puta su nas upozorili na siromaštvo, pa sam ponela punu kesu grickalica i školskih potrepština. Jednog dana smo posetili školu i podelila sam deci sve što sam imala. Njihova zahvalnost bila je iskrena i dirljiva.
Ali jedan susret na plaži mi je ostao posebno urezan u sećanje.
Prišlo nam je nekoliko devojčica, uzrasta između 7 i 14 godina. Tražile su hranu. U rancu sam imala samo jednu malu čokoladicu. Bez reči negodovanja, najstarija ju je uzela i podelila svima na jednake komade.
Kasnije smo zajedno ulazili u vodu i učili ih da plivaju i plutaju i igrale se na plaži ceo dan.
Nosile su šarene haljine napravljene od marama, sa pokrivenim glavama. Sve su bile prelepe, sa upadljivo belim zubima i osmesima koji su osvajali. Fasciniralo me je koliko su se iznenađivale kada vide svoj odraz u ogledalu ili fotografiju na aparatu – kao da prvi put vide sebe iz druge perspektive.
Ostrvo koje te iznenadi … i ispod površine
Jedan od najlepših izleta bio je odlazak na Prison Island – malo ostrvo poznato po ogromnim, stogodišnjim Aldabra kornjačama. Taj susret je bio potpuno nestvaran – mirne, spore, a impozantne životinje koje kao da pripadaju nekom drugom vremenu.
U vodi – još jedno iznenađenje. Raznobojne morske zvezde, u nijansama koje deluju nestvarno, kao da su naslikane najživljim bojama (crvene, žute, zelene…).
A dok hodaš po plaži – shvatiš da nisi sam. Sitni beli rakovi neprestano “marširaju” po pesku, ulaze i izlaze iz svojih rupa, toliko brzi da ih jedva ispratiš pogledom.
Safari – „Opstanak“ bez ekrana
Prava avantura tek je sledila.
Sa Zanzibara smo prešli na kopno Tanzanije – nas petoro, sa pasošima u rukama, spremni za devetočasovnu vožnju džipom ka nacionalnom parku.
I onda – scena kao iz dokumentarca.
Impale koje trče u krdima (ima ih najviše jer ih svi jedu), majmuni koji pokušavaju da nam ukradu stvari iz džipa (ili nas gadjaju sa drveća 
), slonovi koji prolaze tik pored nas (držeći se za repove jedni drugima kao iz crtanog filma ), krda gnua, zebre (i savršenstvo od unikatnih šara), žirafe koje mirno posmatraju horizont (ili brste lišće sa drveća), nilski konji u vodi (u pokušaju da se rashlade, gde im samo oči vire), siti lavovi (koji u miru sede ispod drveća ili se maze sa mladuncima) ili oni gladni (prisustvovali smo sceni kada su rastrgali majmuna 
)… čak i gušteri – gekoni 
) u sobi…
U tom trenutku sam shvatila – ovo je moj “Opstanak”, ali bez ekrana. Stvaran, sirov i veličanstven.
Masai – čuvari tradicije
Na jednoj od plaža smo imali priliku da vidimo i pripadnike plemena Masai. Tu su ih doveli da zabavljaju turiste. Visoki, vitki, prepoznatljivi po crvenim ogrtačima (shuka), kožnim sandalama, mogo nakita (posebno žene) i štapovima koje nose sa sobom. Njihov način života ostao je gotovo nepromenjen vekovima. Krave su im najvažnija sirovina i bogatstvo se meri brojem krava.
Poznati su kao ratnički narod. Mladi muškarci prolaze kroz posebne obrede. Nekada su morali da love lavove kao dokaz hrabrosti, danas više ne.
Njihov tradicionalni ples se zove adumu, gde muškarci skaču visoko u mestu. Što više skoče, veći je status i privlačnost.
Žive u jednostavnim kućama o blata i granja, a kreću se sa stadima u potrazi za pašnjacima.
Još nekoliko zanimljivosti o Tanzaniji i Zanzibaru
- Zanzibar je poznat kao “ostrvo začina” – ovde rastu karanfilić, cimet, vanila i muskatni oraščić
- Grad Stone Town je pod zaštitom UNESCO-a i prava je istorijska riznica. Ovde je rodjen i Freddie Mercury (grupa Queen)
- Tanzanija je dom Serengetija – jedne od najpoznatijih safari destinacija na svetu. Mi smo posetili Mikumi nacionalni park.
- Najviši vrh Afrike, Kilimandžaro, nalazi se upravo ovde.
- Tanzanija je blizu ekvatora, pa i dan i noć traju po 12 sati (sunce izlazi oko 6 ujutru, a zalazi oko 18h)
- na Zanzibaru su plime i oseke svakodnevne (voda se može povući i do nekoliko stotina metara)
- Lokalno stanovništvo često koristi izraz “Hakuna Matata” – nema problema (bez brige), što savršeno opisuje njihov opušten pogled na život.
- Drvo baobab je simbol Afrike i dugovečnosti (više stotina godina). Tokom sušnih perioda, u deblu skladišti ogromne količine vode.
Važni saveti (iz ličnog iskustva)
Ovo je deo koji bih svima naglasila:
Ako imate bilo kakve alergije – dobro se informišite pre puta.
U našoj grupi su dve osobe završile kod lekara zbog reakcija na ujede insekata i drugačije podneblje. Organizam jednostavno drugačije reaguje na klimu, hranu i insekte.
Takođe:
- ponesite adekvatnu terapiju i antihistaminike
- koristite zaštitu protiv komaraca
- i OBAVEZNO ponesite obuću za vodu i šetnju po plaži
Osim što štiti od oštrih školjki, biće vam jasno zašto kada vidite koliko “živ” može biti pesak ispod nogu .
Zaključak
Tanzanija i Zanzibar nisu obično putovanje.
To je ogledalo.
Pokazuje ti koliko malo je potrebno za sreću – i koliko smo često daleko od toga.
Hakuna Matata 💕
