Dolina Vahau u vreme mirisnih kajsija

Kada bečka raskoš i užurbani ritam carske prestonice ustupe mesto smirujućem šumu Dunava, otvara se put ka jednom od najslikovitijih predela Evrope. Österreichische Romantikstraße (Austrijska romantična cesta), koja se u svojoj punoj dužini proteže na oko 380 kilometara između Beča i Salcburga povezujući najlepše predele Austrije, krije dragulj koji u rano leto oblači svoje najlepše, zlatno odelo, veličanstvenu dolinu Vahau (Wachau). U proleće zlatnu boju ima od kajsija, a u jesen su to vinogradi.

Ne znam tačno kada sam prvi put čula za Vahau, verovatno na nekoj slici gde se vinogradi spuštaju pravo u Dunav i pomislih sada, kad smo već u Beču, idemo da proverimo. I bio je to pravi izbor.

Vahau je uska dolina koju je Dunav vekovima urezivao u brda Donje Austrije, a na svega 36 kilometara dužine uspeva da sabije neverovatnu količinu lepote i posebne atmosfere. Između Melka i Kremsa, reka se provlači kroz terasaste vinograde, voćnjake kajsija po kojima je ovaj deo čuven (Wachau Marille), srednjovekovne gradiće i ruševine starih tvrđava. I baš zato je ovaj predeo 2000. godine upisan na UNESCO listu svetske baštine, kao pejzaž koji je sačuvao vidljive tragove svog razvoja još od praistorije.

Gotska elegancija i barokni sjaj (Melk)

Naš romantični triptih započeli smo u Melku. Već pri samom dolasku, ovaj gradić vas osvaja šarmom svojih ušuškanih ulica i pastelno obojenih fasada koje pozivaju na laganu, neobaveznu šetnju. Međutim, ono što istinski dominira horizontom jeste veličanstveni samostan Melk (Melk Abbey). Melk Abbey je barokni dragulj sagrađen na steni iznad Dunava, mesto koje već vekovima služi svojoj religioznoj svrsi, a danas je i jedna od najposećenijih znamenitosti regiona. Osnovan je 1089.godine, a današnji izgled dobija početkom 18.veka. Unutra vas očekuju pozlaćene tavanice, biblioteka sa hiljadama starih rukopisa i pogled sa terase koji vam oduzima dah. Dunav se odavde vidi kao široka srebrna traka koja se gubi u zelenilu.

Posle opatije, prepustili smo se običnoj, ali dragocenoj radosti – šetnji gradom. Uske ulice, stare građanske kuće u burger-stilu i mirni trgovi Melka deluju kao da su stvoreni za predah i piće u hladu. Na ručak možete sesti u tradicionalni austrijski restoran Rathhauskeller – Der Melker Gasthof.

U samom centru ima nekoliko parking mesta i mi smo imali sreće da jedno bude naše. Takodje se parking plaća dvokratno, tako da smo imali i par sati izmedju koji su bili gratis. Takodje, uz kupljenu ulaznicu za samostan (15 EUR), imate i besplatan parking.

Plavi toranj i tajne začinjene čokoladom (Dürnstein)

Put nas je dalje vodio duž obale, pored vinograda koji se stepenasto spuštaju prema Dunavu, ka Dürnsteinu. Parkiravši automobil tik ispod starog grada, do njegovog istorijskog srca stigli smo romantičnim usponom sa same reke, kroz kamene stepenice i tajnoviti tunel koji vas, poput vremenske mašine, izbacuje pravo u srednji vek (doduše, srednji vek baš i ne asocira prvo na romantiku ). Gradom dominira prepoznatljivi, nežno plavi toranj barokne samostanske crkve, koji stvara savršen kontrast sa zelenilom okolnih brda, dok iznad svega bdiju grube ruševine tvrđave. Baš ta tvrđava krije jednu od najpoznatijih priča ovog kraja: u njenim ruševinama je u srednjem veku bio zarobljen engleski kralj Ričard Lavlje Srce. Ko ima snage i dobru obuću, može se popeti i do samih ruševina. Staza je strma, ali pogled na dolinu i vinograde s vrha navodno je nagrada sama po sebi.

Gore, u samom gradiću, izgubili smo pojam o vremenu. Ušli smo u svaku radnjicu koju smo videli, probali domaće marmelade, likere od kajsija, sireve, ne znam ni sama koliko puta smo nešto rekli „samo da probamo“

Dürnstein je nadaleko poznat po svojim autentičnim lokalnim radnjicama u kojima se kriju najraznovrsniji delikatesi od kajsija. Ipak, jedna poslastica je privukla našu pažnju svojim neverovatno šaljivim i provokativnim nazivom, čuveni „Hasenkot“ (u doslovnom prevodu „Zaječji izmet“ ili engleski „Rabbit Shit“). Uprkos svom neobičnom i šaljivom nazivu, vrlo su ukusne. To su male kuglice od sušenih kajsija (Wachau marillen) ili lešnika/nugata, koje su prelivene slojem tamne čokolade. Postoji i druga verzija, koja se pravi od presovane pokožice grožđa koja ostane nakon ceđenja vina, takođe uvaljane u čokoladu. Uzeli smo, naravno, jednu kesicu za probu (i još par za poklon, jer ko bi odoleo da priča iz Austrije donese „zečji izmet“), i to je od tada postala naša omiljena priča sa puta. Kad god neko pomene Dürnstein, prvo se setimo tih kesica u radnjama

Nakon degustacije ovih jedinstvenih slatkiša i istraživanja skrivenih uličica, prepustili smo se čistom opuštanju. Kafu smo popili na samom povratku do kola, na terasi pored same reke, posmatrajući kako Dunav mirno teče i reflektuje plavetnilo neba. Dok vozite dalje, shvatate da usput ima još mnogo zanimljivih malih mesta duž obale Dunava koja vas mame da zastanete na trenutak – Spitz, poznat po vinogradu Tausendeimerberg i tvrđavi Hinterhaus, i Weißenkirchen, još jedan vinski centar okružen terasastim vinogradima i starim crkvama.

Rizling, umetnost i tradicija na tanjiru (Krems)

Treća stanica našeg putovanja bio je Krems an der Donau, istorijski grad na samom kraju ove magične doline. Svaki od ovih gradova bio je interesantan na svoj način, a Krems nas je dočekao u velikom stilu. Automobil smo parkirali kod Muzejskog kvarta i odmah prošetali živopisnom pešačkom zonom grada. Krems je u svetu sinonim za vrhunska bela vina, pre svega za suvi Rizling po čemu je poznat ovaj kraj, kao i Grüner Veltliner, pa je čaša bila obavezan uvod u gastro-istraživanje.

Kulinarski vrhunac večeri bile su njihove čuvene knedle sa kajsijama, koje smo naručili sa velikom radoznalošću kako bismo ih uporedili sa našim domaćim. Između samih knedli i testa nije bilo velike razlike, ali smo zato kod degustacije primetili da im je džem potpuno drugačiji. Više je kao marmelada, svilenkast i znatno slađi u odnosu na naš domaći džem, što celom dezertu daje poseban, prefinjen austrijski pečat.

Kada je najbolje doći

Mi smo dolinu obišli u pravom trenutku – u vreme kajsija, koje su ovde toliko važne da im se posvećuje i poseban festival. Svakog jula, dolina slavi svoj simbol-voće kroz manifestaciju posvećenu upravo kajsijama, dok se leti organizuju i drugi festivali poput Dunavskog festivala u Kremsu i letnjih pozorišnih igara u Melku. Prolećni pejzaž, kada cvetaju kajsije i bademi, takođe ima svoju posebnu čar, a jesen donosi vinograde, grožđe i zlatne boje na okolnim brdima.

Šta još možete doživeti na ovom putu?

Ako odlučite da ovoj ruti posvetite više vremena, dolina Wachau nudi pregršt magičnih doživljaja:

• Romantična vožnja brodom po Dunavu: Jedan od najlepših načina da doživite dolinu jeste iz perspektive reke. Kompanije poput DDSG Blue Danube nude linije između Melka i Kremsa, sa mogućnošću da se usput iskrca u Emmersdorfu, Spicu ili Dürnsteinu, dok se putem prolazi pored dvorca Schoenbuehel, ruševina tvrđave Aggstein i opatije Göttweig.
• Pešačke i biciklističke ture: Za ljubitelje aktivnog odmora, staza Wachau World Heritage Trail dugačka 180 kilometara vodi kroz najlepše vinograde i šume, podeljena na lakše etape idealne za popodnevne šetnje sa panoramskim pogledom.
• Mala mesta duž Dunava: Mesta poput Spitz-a ili Weissenkirchen-a nude autentične Heuriger, lokalne vinske konobe u kojima možete probati domaće specijalitete i vino direktno iz porodičnih podruma.

Vahau dolina bila je senzorno iskustvo prožeto mirisom kajsija u vazduhu, čašom rizlinga u vinogradima, šetnjom ulicama starih gradova, ukusom čokolade i knedli, i vožnjom i svetlošću koja se romantično prelama nad Dunavom. Savršen beg iz Beča kojem ćete želeti da se vratite, jer uvek ima i novih mesta za istraživanje…